У Бањалуци ће данас бити обиљежене 34 године од смрти 12 бањалучких беба у тадашњем Клиничком центру, које су умрле због несташице кисеоника јер САД и остале западне земље, током Oдбрамбено-отаџбинском рату, нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

Органитзатор обиљежавања је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, a предвиђено је да у 9.30 часова буде служен парастос и положено цвијеће на споменику 12 беба на Новом гробљу, а у 11.00 часова полагање вијенаца и цвијећа на спомен-обиљежје "Живот".

Од 22. маја до 19. јуна 1992. године на Одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта преминуло је 12 пријевремено рођених беба.

Да им се кисеоник могао дати у бањалучкој болници или да су могле бити транспортоване у Београд ради боље здравствене његе, оне би имале шансу да се боре за живот.

Први апел за помоћ из Клиничко-болничког центра у Бањалуци упућен је 21. маја 1992. године, а запослени су покушали да медицински кисеоник надомјесте индустријским, који су, након апела за помоћ, достављали бројни појединци и организације из Бањалуке.

Али, овај кисеоник није био стерилан и није посједовао исту влажност, док су боце пуњене под различитим притиском.

Прва криза са кисеоником ријешена је посредством Међународног комитета Црвеног крста и мировне мисије УН у БиХ, када је почетком јуна авионима у Бањалуку допремљено 180 боца кисеоника и остале медицинске помоћи, али је ријеч била само о краткорочној помоћи и ускоро Клиничко-болнички центар улази у нови период неизвјесности, подсјећа Срна.

У Југославији је посредством медија вођена кампања да се допусти лет и спријечи агонија у Клиничком-болничком центру и подржале су је и бројне познате личности, а апеле су упутили и предсједник Југославије Добрица Ћосић, као и патријарх српски Павле.

Муслиманско-хрватске јединице тада су котролисале "Коридор живота" у Посавини и кисеоник је могао доћи само ваздушним путем.

За ову трагедију били су одговорни они који су могли да помогну, а нису то учинили, прије свега тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, Савјет безбједности УН и Комитет за санкције, који је одуговлачио и није издао дозволу да са батајничког аеродрома полети хуманитарни авион са кисеоником и осталом медицинском опремом.

Уобичајена процедура за добијање дозволе трајала је до седам дана, али ни након 12 дана лет није одобрен.

Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова при Влади Републике Српске уврстио је 2008. године страдање бањалучких беба у Програм обиљежавања значајних историјских датума и догађаја Републике Српске као догађај од регионалног значаја, а 22. мај је проглашен Даном страдања 12 беба усљед недостатка кисеоника ратне 1992. године.