У Спомен цркви-капели Светог Великомученика Димитрија на Вељинама данас је служен парастос погинулим и преминулим припадницима Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, а на споменик "Слава српском борцу" у Лукавици положени су вијенци поводом обиљежавања Дана формирања ове јединице.

Према ријечима Драгана Пјевића, секретара Удружења ветерана Војне полиције, кроз Четврти батаљон Војне полиције прошло је 409 бораца, 31 је одликован, а 21 је дао живот за Републику Српску.

Пјевић рекао је да је послије пакла који је јединица преживјела у априлу и мају 1992. године у Сарајеву и погибије осам војника, према споразуму изашла из касарне "Викрор Бубањ" 24. маја 1992. године.

- На јучерашњи дан, наша јединица је напустила "Виктор Бубањ" и постројила се 25. маја 1992. године први пут у касарни "Слободан Принцип Сељо" и тај дан се слави као дан јединице - рекао је Пјевић.

Поред тога што је, како каже, јединица обављала и војно-полицијске задатке, прошла је и сва ратишта у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса.

Он је нагласио да је веома важно обиљежавати овакве датуме због бораца који су живот положили у темеље Републике Српске, те да би данашње генарације могле слободно и поносно рећи ко су.

Фото: katera.news

Горан Шеховац, координатор борацких организација Сарајевско-романијске регије, рекао је да је корпусна полиција имала комплексан задатак. Осим што су заводили ред и спроводили закон Војске Републике Српске, они су, наводи он, помагали на терену.

- Ова јединица је имала веома осјетљив посао и можемо рећи да је једна од најквалитетнијих јединица која је била мобилна за све врсте послова. Они су приводили, заводили ред али и били на линији одбране са својим саборцима – рекао је он.

Јединица је 24. маја 1992. године напустила касарну "Виктор Бубањ" и измјештена у село Тврдимићи, а 25. маја те године извршено је прво постројавање. Батаљон је послије тога стациониран у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици.

Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије.

По завршетку ратних дејстава, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале, гдје је 1997. године одређени број војника потписао прве професионалне уговоре, јер је тада јединица стављена под команду 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни "Милош Обилић" и по новој формацији дјеловала је као чета Војне полиције.

Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.

Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.