На данашњи дан, прије 28 година, у мјесту Чакле у федералној општини Трново, муслиманске снаге су убиле двије медицинске сестре и 19 војника Војске Републике Српске.

Прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на мјесту њиховог страдања обиљежена је још једна тужна годишњица стравичног злочин над 21 борцем Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, који су своје животе оставили на обронцима Бјелашнице.

Претходно је у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима, у општини Источна Илиџа, служена Света литургија и парастос.

Предсједник Скупштине Општинске борачке организације "Илиџански борац" Горан Шеховац, поручио је да је данас најтужнији дан за Источну Илиџу и све породице које су претрпјеле овај злочин.

- Тужилаштво и Суд БиХ, а и међународни судови никада нису реаговали, а ово је један од доказа како је Унпрофор дозволио да се убију српски војници. Велика је срамота што за овај злочин нико није одговарао, а сви сматрају како је само српска страна чинила злочине на овој територији – истакао је Шеховац, наводећи како ово није једини злочин нас Србима за који нико није одговарао.

Према његовим ријечима, федералне власти не дозвољавају постављање спомен-плоче на мјесту страдања војника.

- Како не бисмо заборавили овај немили догађај, наша борачка организација жели да наредних година у Војковићима одржи један историјски час дјеци. Тако ћемо сачувати успомену на овај тужни догађај – рекао је Шеховац.

Немањи Мочевићу у Чаклама су убијени отац и стриц, а за тај злочин, према његовим ријечима, никада нико неће одговарати јер се суди само српском народу.

- Сваке године понављамо да је ријеч о класичном зличину јер је 21 војник убијен за вријеме примирја. Не смијемо да дозволимо да заборавимо шта се догодило овог датума. Када се овај злочин догодио мени је било пет година и за мене је то најтежи дан - рекао је Мочевић.

Муслиманске снаге су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле 21 борца Војске Републике Српске.

Злочин је извршен на превару - муслиманске снаге су тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжењерија и санитетско особље.

Убијени су припадници Војске Републике Српске из Трнова и Источне Илиџе, а за тај злочин нико никада није одговарао.

Тог дана убијени су: Ристо /Мирко/ Анђић, Радмила /Маринко/ Бјелица, Тања /Славко/ Бјелица, Ненад /Душан/ Голијанин, Стојанка /Петар/ Голијанин, Славко /Радослав/ Кењић, Момчило /Саво/ Крстовић, Бранко /Шпиро/ Милић, Момир /Илија/ Минић, Славиша /Миленко/ Мочевић, Горан /Миленко/ Мочевић, Перо /Милош/ Павловић, Велимир /Реља/ Поповић и Мирко /Млађен/ Самарџија.

Страдали су и: Ранко /Добрило/ Самарџић, Васо /Ристо/ Сикима, Никола /Душан/ Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар /Милинко/ Шешлија, Жарко /Саво/ Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.