Полагањем вијенаца испред Спомен-костурнице на гробљу Пучиле у Бијељини данас је обиљежено 28 година од масакра 54 војника ЈНА које су током мирног и договореног повлачења из касарне у Тузли из засједе убиле паравојне муслиманске формације, што је био увод у страдање Срба и велики егзодус народа из тузланске регије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да се у Тузли поновио сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, с намјером да се изазове рат у БиХ ширих размјера и да се у рат увуче и Тузла, која је на изборима прије рата била лијево оријентисина и гдје није побиједила СДА.

- Пуцали су у војнике ЈНА за које је било унаопријед договорено са тузланским властима да мирно напусте касарну преко Брчанске малте ка Бијељини и у том свом злочиначком подухвату убили су 54 војника, 44 су рањена, 78 заробљено, од којих су петорица убијена - навео је Милуновић.

На помену војницима ЈНА убијеним у Тузли, Милуновић је истакао да за овај злочин нико није одговарао, иако је све било унапред припремљено и снимљено.

- Било је очигледно да су пуцали на колону која се извлачила у мирнодопском маршевском поретку и на снимцима се виде уништена или оштећена и санитетска возила. Не знам шта је још потребно Тужилаштву БиХ да се уради да би се повео поступак и подигле оптужнице против тадашњих челника Тузле - нагласио је Милуновић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је на помену да након 28 година нема ниједне осуђујуће пресуде за овај страшни злочин који се десио на почетку рата и био увод у велико страдање српског народа у БиХ.

Он је истакао да је креирани злочин у Тузли, као и злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, дио спровођења циљева из бошњачке декларације и жеље да БиХ буде искључиво муслиманска држава, наводећи да је то видљиво и из страних докумената који су објављени из архива Велике Британије.

Којић је рекао да су правосудне институције, непроцесуирањем злочина, наставиле ту праксу и континуитет политике чији је циљ стварање искључиво муслиманске државе БиХ, против чега српски народ мора да се бори истином и његовањем културе сјећања.

- Не смијемо да дозволимо да нам правосудне институције пишу историју - поручио је Којић.

Према Којићевим ријечима, о страдању српског народа у тузланској регији током цијелог прошлог вијека, о злочину над Тузланском колоном и етничком чишћењу Срба које је услиједило, снимљен је документарни филм, а у припреми је и књига, како би се од заборава сачувало страдање и егзодус српског народа.

Преживјели учесник тузланске колоне Радојица Илић, који је након масакра остао инвалид са 80 одсто тјелесног оштећења, оптужио је Тужилаштво БиХ да је у миру убило правду коју српске жртве чекају трећу деценију.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да су припреме за обрачун са припадицима ЈНА и српским народом у Тузли почеле много прије 15. маја 1992. године, наводећи да су наоружане полицијске и паравојне снаге створиле прстен око града, припремајући исти сценарио као и Сарајево – смрт за војнике ЈНА и погром српског народа у БиХ.

- Историја и правда забиљежиће овај догађај као сраман и кукавички чин напада на људе који су мирно напуштали ту територију у жељи да се врате својим кућама и својим породицама, ни то им није дозвољено - нагласио је Савчић.

У знак сјећања и одавања почасти убијеним припадницима ЈНА у Тузланској колони вијенце и руже на споменик жртвама положили су чланови породица убијених и преживјели учесници, у име институција Републике Српске предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, изасланици предсједника Републике, српског члана Предсједништва БиХ и делегација Народне скупштине Републике Српске, као и представници града Бијељине и Борачке организације.

Обиљежавање годишњице некажњеног злочина организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, уз поштовање мјера због епидемије вируса корона.