У Ледићима, у федералној општини Трново, данас је служен парастос за 24 српска цивила, међу којима је и осамнаестомјесечна беба - жртве монструозног злочина који су прије 30 година починили припадници такозване Армије БиХ.
Парастос код спомен- обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, након чега су положени вијенци.
Свештеник Јелисић рекао је да су убијени Ледићани страдали само зато што су били православни хришћани.
- Господу се молим да страдали Ледићани, када вријеме за то дође, буду проглашени новомученицима - поручио је отац Јелисић.
Вијенце су положиле породице страдалих, делегације града Источно Сарајево и општина у његовом саставу, организација проистеклих из минулог рата, Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара, Црвеног крста Републике Српске и Института за нестала лица БиХ.
Данашњем помену у Ледићима у име Општине Источна Илиџа присуствовао је замјеник начелника Мирослав Лучић.
У Ледићима је прије 30 година почињен стравичан злочин над мјештанима овог села међу којима је било и дијете од годину и по.
Злочин су 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили припадници такозване Армије БиХ регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.
У злочиначком походу убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци, а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили руке и ноге.
Село је опљачкано, спаљено и разорено тако да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору. Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.
Суд БиХ је ослободио првостепено Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозу по свим тачкама оптужнице која их терети за злочине почињене над српским цивилима на подручју Трнова.
У продукцији Радио-телевизије Републике Српске снимљен је документарни филм „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш" аутора Гвоздена Шарца који је заснован на свједочењима о стравичном страдању српских цивила у селу Ледићи.
Према ријечима аутора, филм у документарно-играном формату, показује не само да су чињени злочини над Србима, него и да су они живјели ту и да је то њихова вијековна земља те да су због тога сада у малом броју на том простору.
Филм је добио назив по потресном свједочењу Драгана Васића који је имао 11 година у вријеме када је у злочиначком походу комшија муслимана убијено десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је бројала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.