Олимпијски центар „Јахорина“ преузеће пословање над туристичким комплексом „Андрићград“ у Вишеграду, сазнаје портал КАПИТАЛ.

Овај посао договорен је на заједничком састанку одржаном крајем фебруара у Источном Сарајеву, а биће финализован тако што ће Влада Републике Српске свој удио у „Андрићграду“, који заједно са општином Вишеград износи 78 одсто, преписати на „ОЦ Јахорина“.

Иначе, преосталих 22 одсто припада режисеру Емиру Кустурици који према сазнањима КАПИТАЛ-а остаје у овом послу.

Ову информацију је потврдио и предсједник Надзорног одбора „ОЦ Јахорина“ Недељко Елек, који је казао како се већ постоје планови о инвестиције у „Андрићград“.

- Циљ нам је да направимо једну туристичку регију од Јахорине до Златибора, а да „Андрићград“ и „Мећавник“ буду везивни фактори.  План је да људи који зимују седам дана на Златибору или Јахорини, два дана проведу у „Андрићграду“ - казао је Елек.

Како каже да већина од 250.000 скијаша који годишње посјете „Јахорину“ долази на седам дана, од којих пет скијају а преостала два углавном користе да посјете неке друге оближње дестинације. Преузимањем „Андрићграда“ они би са Јахорине кроз добру понуду били усмјерени на Вишеград.

Подсјећамо, Влада Републике Српске је по сличном моделу средином прошле године „Јахорини“ дала пропало скијалиште „Игришта“ у Власеници, у које је касније најављено вишемилионско улагање.

Иначе, када је ријеч о пројекту „Андрићград“ у њега је до сада, према доступним информацијама, уложено 23,7 милиона марака, од чега је Влада Српске издвојила 15 милиона КМ, Кустурица пет, а остатак општина Вишеград.

„Андрићград“ је основан 2011. године потписивање уговора између Владе Републике Српске, општине Вишеград и његовог предузећа „Лотика“. Оснивачки улог био је 10.000 КМ, од тога је Влада уплатила 2.450 КМ, општина Вишеград 2.450 КМ и „Лотика“ 5.100 КМ, чиме је постала већински власник.

Касније су се ове три стране „раскусурале“ и власништво подијелиле на основу улагања у комплекс.

Иако је Кустурица био миљеник Владе Републике Српске и од исте добијао новчану помоћ мимо свих правила и процедура јер је како се испоставило био редован дужник за порезе, није показао неке посебне менаџерске способности.

Пројекат у које су уложени милиони у посљедњих неколико година приказује скромну добит у просјеку од око 30.000 марака, док су, на примјер, од 2011. до 2014. године имали профит од 3,65 милиона КМ.