Возачи у БиХ зимску опрему треба да имају до 1. новембра већ спремну, због чега су већ почеле велике гужве код вулканизера.

Од 1. новембра возачи су законски обавезни да на свом возилу имају зимску опрему иако многи чекају прве пахуље да би посјетили вулканизера, како је био случај прошле године.

- У три наврата када је прошле године падао снијег, возачи су тек тада долазили да мијењају гуме, што је јако несавјесно - рекао је за "Независне" радник из Ауто-центра "Меркур".

Када је ријеч о гумама, најбоље је користити зимске гуме које су посебно дизајниране за хладне и клизаве услове.

- Алтернатива су такозване "all season" гуме које имају ознаку М+С (блато и снијег) и пахуљицу, али се оне не препоручују за возаче који често прелазе преко планинских превоја, гдје су зимски услови екстремнији -  каже Невен Домазет, продавац из Ауто-центра "Меркур".

Он наводи како закон ипак дозвољава и трећу опцију, а то је љетне гуме с минималном дубином шаре од четири милиметра, уз обавезу посједовања ланаца у гепеку.

- Ипак, ово рјешење је мање сигурно и представља компромис који није препоручљив - каже он.

Домазет наводи како једна од честих заблуда међу возачима јесте увјерење да гума с ознаком М+С може да се користи током цијеле године.

Таква пракса доводи до смањења ефикасности. Гуме које су коришћене љети губе своја зимска својства јер отврдну, нарочито ако су изложене високим температурама.

- На примјер, модел Сава Ескимо, већ сам назив асоцира на зиму, многи користе током цијеле године. Међутим, када се та гума вози љети, она губи својства и већ наредне зиме више није употребљива - упозорава он.

У разговору за "Независне" открио је како је битно да возачи знају и правилно складиштити гуме, као и да имају два сета гума - зимске и љетне - за потпуну безбједност.

Како чувати гуме?

Гуме се не смију чувати на мјестима изложеним директној сунчевој свјетлости или близу извора топлоте, попут радијатора и пећи.

Он је додао да начин складиштења зависи и од тога да ли су гуме на фелгама или не. Ако јесу на фелгама, треба их слагати једну на другу. Ако нису, онда се слажу усправно, једна поред друге, најбоље у кесама или фолији како би биле заштићене од прашине и влаге.

По закону, онима који не испоштују обавезе о посједовању зимске опреме прописане казне су од 40 до 500 КМ, а могуће је и искључење из саобраћаја.

Колике су казне у региону?

Када је ријеч о региону, казне се крећу од око 80 КМ у Србији, па до чак 5.000 евра у Аустрији.

У овој земљи (Аустрији) минимална казна за непосједовање зимске опреме износи 35 евра.

У Хрватској се казне крећу од око 130 евра, а услови су да сва моторна возила треба да имају потребну опрему без обзира на временске услове у периоду од 15. новембра до 15. априла идуће године.

Када је ријеч о Србији, од 1. новембра до 1. априла обавезна је зимска опрема. У зимским условима возила морају имати М+С гуме на погонским точковима возила до 3,5 тона. Минимална дубина утора је четири мм. Ланци за снијег су обавезни на означеним дионицама. Аутобуси и камиони морају имати лопате за снијег.

Црна Гора и Италија су земље у региону које немају закон о обавезом посједовању зимске опреме.

На територији Словеније обавезно је да у периоду од 15. новембра до 15. марта идуће године посједујете зимску опрему као и изван овог периода у случају зимских услова на цестама. За возила до 3,5 тона четири зимске гуме или љетне гуме + ланци.

Казна за непосједовање опреме на територији Словеније креће се око 120 евра.