Поводом манифетације „Дани одбране Илиџе“ и обиљежавања првог напада на Илиџу 22. априла 1992. године, данас је у цркви Светог Василија Острошког одржан помен свим погинулим и умрлим борцима ВРС са Илиџе.

Предсједник Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац подсјетио је на, како каже, мучки, најжешћи напад на српски народ Илиџе.

- Илиџу, Неџариће, Касиндолску улицу, Догладе, Пејтон, Лужане и цијело подручје према Хаџићима су 22. априла јуначки одбранили мјештани, а не добровољци, као што федерални медији и чаршијска политика покушавају да прикажу. Ниједан ратни злочин није почињен са наше стране. Муслиманске јединице су се увукле у Илиџу и мучки из станова по Лужанима, Пејтону и свим дијеловима пуцале са леђа снајперима и убијали наше људе – навео је Шеховац.

Шеховац је рекао да би Централни споменик Историјско-културног комплекса „Вељине“ требало да буде завршен и отворен до Видовдана ове године.

- Ми, Илиџанци, смо својим средствима и срдствима Владе Србије направили овај споменик. У њему су исписана имена свих 2.680 погинулих бораца са ратишта сарајевске регије – навео је он.

Фото: Центар за културу и информисање Источна Илиџа

Драган Лаловић, војник Илиџанске бригаде Војске Републике Српске, истиче да је Илиџа претрпјела многе нападе, али да су је борци, часно и поштено, успјели одбранити, као и да су је, нажалост, Дејтонским споразумом изгубили.

Лаловић 22. април 1992. године описује као веома тужан дан, јер је, поред многих договора о ненападању Илиџе, Бутмира и Сарајева, Илиџа нападнута са стране Ступа.

- Народ није знао шта се догађа. То је било у раним јутарњим часовима, цивили су устали да бране своју нејач – присјетио се Лаловић.

Додаје да је тај дан осам војника страдало, часно обављајући своју дужност, када им се покварио транспортер на путу према Лукавици.

- Одведени су и убијени су пред многобројним свједоцима у парку у Сарајеву. Али као да никад нису постојали, до дана дашњег, мислим да су пронађена само тијела два страдала војника – објаснио је он.

Како каже, догађаје од тог дана је снимало хиљаде камера, између осталих све свјетске медијске куће, али да се контекст измијенио и у свијет је отишла слика о нападу на Муслимане.

- Три лажи поновљене постану истина – прокоментарисао је он.

Славица Говедарица, рођена Тешановић, дијете је погинулог борца Николе, који је живот за Републику Српску положио 1. децембра.

- Нисмо били ни свјесни шта се дешава, све се склањало од дјеце, као што се, у суштини, и данас склањају ствари које нису прикладне за дјечије умове. Али нисам могла да не примијетим дешавања у кући. Као и 1. децембар, и 22. април је остао дубоко урезан у моје сјећање – рекла је она.

Говедарица наводи да је Одбрамбено-отаџбински рат оставио немјерљиве посљедице, не само на њу, него и многе друге мајке, браћу, сестре и дјецу, као и да је важно одржати, али и пренијети на млађе генерације културу сјећања.

Дарко Берјан, посланик у Народној скупштини Републике Српске, такође је дијете погинулог борца, али иако је његов отац погинуо на другом мјесту, био је на данашњем обиљежавању истичући да су сви борци заслужили да им се искаже захвалност.

- Данас смо дошли да одамо почаст нашим најмилијима, нашој родбини, пријатељима, комшијама, свим онима који су бранили Илиџу у рату и за њу дали животе. Они су нам омогућили да данас слободно живимо, учимо свој језик, своје писмо и своју историју – рекао је Берјан.

Истиче да се, као петогодишњак, не сјећа пуно првог напада на Илиџу, али из предања своје мајке и ближих, његује сјећање на тај дан.

Сваке године, Борачка организација „Илиџански борац“ обиљежава 22. април као дан сјећања на први напад на ову сарајевску општину, 22. априла 1992. године, те 14. мај кад дан сјећања на други напад.