Осмог  јуна, тачно мјесец дана након изласка збирке из штампе, у амфитеатру Филозофског факултета Пале одржана је промоција књиге „На прагу Стварности“ аутора Огњена Кандића. Многобројни присутни коначно су се могли увјерити у истинитост прича о Огњеновим до сада необјављеним пјесмама за које су многи, а међу њима и познати професор Милош Ковачевић, не знајући ко је њихов аутор, на тренутак помислили да се ради о поезији Ракића или Дучића.

На промоцији књиге су говорили декан Филозофског факултета проф. др Драга Мастиловић у име издавача СПКД Просвјета из Гацка, рецензент проф. др Саша Кнежевић као и лектор, коректор и модератор мср Душан Пејић. Учешће у програму узеле су и Огњенове колеге и пријатељи. Дражен Видовић је музички обрадио ауторову пјесму „Есхатон”, а Мира Мишић и Драгана Мучибабић су говориле његове пјесме. Сестре Милана и Марија Радић и Јована Ђурић су извеле „Пророчанство Огњене Марије”.

Након пригодног говора проф. др Драге Мастиловића, проф. др књижевних наука Саша Кнежевић је говорио о књизи, а испричао је и то како га је након прве академије коју је Кандић организовао са својим колегама на Филозофском факултету прије пар година, гдје је говорио своју пјесму “Сузе невинчади”, проф. др лингвистичких наука Милош Ковачевић питао да ли је Кандић можда говорио неку Ракићеву или Дучићеву пјесму. Кнежевић се надовезао и рекао да је пјесма аутентична, иначе би се до сада за њу знало.

Присутни су остали затечени и пријатно изненађени Огњеновим стиховима, као што су ови из пјесме „Тестамент”:

Остани мој немир, будним ме одржи
У лавини страсти, ништавилу греха,
Буди моја казна, сагори до сржи
Мој понос и наде на ивици смеха.

…Остани мој наук и слободно пођи
Путевима којим посебни се крећу,
Препуштам те срцу, преминулом вођи,
Препуштам те теби, ја за тобом нећу.

Овај млади талентовани писац, који је иначе асистент на Филозофском факултету на одсјеку Филозофија, само је један у низу талентованих студената које је изњедрио Филозофски факултет Пале у задњем периоду и један је од предводника тзв. „ златне генерације“ Филозофског факултета Пале, о којој јавност говори да оправдава тезу декана Драге Мастиловића да се на Филозофском факултету увијек производила интелектуална елита једног друштва.