Православна Црква Светог пророка Илије у Миљевини код Фоче данас је прославила крсну славу и осам деценија постојања.

Крсна слава обиљежена је литургијом, литијом и обредом ломљења славског колача, након чега је услиједило народно весеље – чувени теферич у Миљевини, један од највећих црквено-народних сабора у горњем Подрињу. 

Цркву Светог пророка Илије на узвишењу изнад Миљевине, на Илиндан 1939. године, освештао је митрополит дабробосански Петар Зимоњић, који је само двије године касније мученички пострадао од усташа у Другом свјетском рату. 

Кум храма био је Симо Милетић из села Штовић. 

За вријеме Другог свјетског рата, миљевинска црква дијелила је страдање српског народа, а Италијани су је једно вријеме користили као коњушницу. 

У мају 1945. године, након званичног завршетка рата, Црква је била свједок страдања више хиљада младих војника Југословенске војске у отаџбини из Србије, које су припадници нове комунистичке власти без суђења побили у близини цркве и бацили у јаму Понор. 

Парох миљевински Љупко Медовић каже да је ова црква страдална, као што је и народ у овом крају страдао, посебно у Другом свјетском рату. 

“То се види и на иконостасу наше цркве, који је почетком Другог свјетског рата избоден ножевима и бајонетима. Иако је иконостас устакљен те повреде на иконама се и данас виде”, рекао је парох Медовић. 

У Цркви Светог Илије у Миљевини налазе се мошти свештеномученика Будимира Соколовића, који је убијен 1945. и бачен у јаму Понор. 

Мошти су откопане прије 15 година, опране у вину и положене у мермерну шкрињу. Заједно са моштима, потпуно очувани, из земље су послије 64 године, извађени и црквена књига Требник, свето миро и дрвени крст свештеника.