На Божић 1943. године умро је Никола Тесла, jедан од најблиставијих умова свиjета.

Предузетници и врхунски свjетски проналазачи данашњице виде Николу Теслу као покретача новог доба електрицитета, радија и роботике, проналазача над проналазачима.

Своје прве патенте је пријавио 1877. године. Многа су његова открића приписивана другима, али неке забуне су временом исправљене и свијет је сазнао да је чаробни визионар, Никола Тесла био отац радио-технике, радара, праотац робота, отац бежичног преноса енергије и бежичне телеграфије, пише РТС.

Рођен је 10. јула 1956. године у селу Смиљану у Лици. Био је болешљив у дјетињству, а успио је да убиједи родитеље да га упишу у Техничку школу у Грацу. Оставши без стипендије, послије очеве смрти одлази у Праг да заврши студије, али почиње да ради у телеграфској компанији у Будимпешти.

И управо ту добија генијалну идеју о обртном магнетном пољу, цртајући по пијеску. Затим одлази у Париз да ради у компанији Томаса Едисона, па у Стразбур гдје је конструисао прототип индукционог мотора.

Тада му Европа, која не схвата његове изуме, постаје „тијесна”, па Тесла одлази у Америку како би усавршио Едисонове машине.

У то вријеме сви уређаји радили су на једносмјерну струју, па је Тесла почео је да изучава вишефазну наизмјеничну струју. Повјерење му је поклонио Џорџ Вестинхаус који је откупио око 40 Теслиних патената и у Америци успоставио нови систем преноса струје.

Тесла је радио у лабораторији на Петој авенији у Њујорку. Није тајна да је читао класике попут Бајрона, Пушкина, Гетеа, Дантеа и често их казивао. Био је естета. Говорио је „да је ожењен науком”.

Тесла је одувијек маштао да обузда снагу Нијагариних водопада. Струја је тада била спроведена до града Бафала, а електрична енергија користила се за освјетљење и индустријске машине.

Нажалост, изгорjела му је лабораторија 1895. године, а пожар је однио много пројеката на којима је Тесла радио. Варнице вjештачких муња на којима је радио научник досезале су и до десет километара.

Предимензиониран у свему, Тесла је био у стању да ради по 21 сат сваког дана, а дешавало се да без тренутка предаха проведе у раду равно 82 чaса. Био је стваралац нових принципа, један од визионара наше цивилизације, чудесан човjек који није желио да има времена ни зашта друго осим за науку.

Иако није дипломирао, за живота је стекао докторате на многим свjетским универзитетима и проглашен за члана неколико најславнијих академија наука.

Господар муња, пjесник електрицитета, геније који је освијетлио свијет, 40 хиљада докумената од великог научног значаја, преко 700 патената, добио је Едисонову медаљу за откриће вишефазног система наизмјеничне струје, а почаствован је признањем да јединица за мјерење густине магнетног поља носи његово име.

Пронашао је обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника и електротехника уопште.

Без његових изума савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед. Патентирао је око 700 проналазака.

Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мјерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља.

Посљедње године живота провео је у Њујорку, сам и болестан. Умро је у 87. години, 7. јануара 1943. у Хотелу „Њујоркер” у соби 3327.

Сахрањен је у Цркви Светог Јована Богослова на Менхетну. Умро је сиромашан, али као великан науке.

Урна са пепелом пренијета је у Теслин музеј у Београду 1957. године.

Тесла је у САД живио шест деценија, а њему у част се од 2012. године у Филаделфији 10. јул  обиљежава као градски празник.

Тај важан датум обиљежава се од прије двије године и у Онтарију, канадској провиницији која има 15 милиона становника, а не само на Нијагариним водопадима и у Хамилтону.

Захваљујући Теслиним клубовима лик и дјело Тесле чува се и на афричком континенту, посебно у Уганди.

Након Теслине смрти тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по ком је назван један њујоршки аеродром, прочитао је говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац и преводилац.

- Овдје, у Њујорку, прошле сриједе у својој хотелској соби преминуо је један човјек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспјешнијих људи који су икада живјели. Његова достигнућа су огромна, а како вријеме пролази постаће све већа - чуло се од Ла Гвардије пред опело на радију.

Додао је да је Тесла могао да постане најбогатији човјек у Америци, али да то једноставно није желио.

- Желио је успјех, који је намијенио другима. Волио је људе, био је научник - геније, пјесник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са своим природним даром, који му је у родној земљи подарила мајка - рекао је један од најбољих градоначелника у историји САД.

Пријатељи Николе Тесле били су писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.

О њему је снимљено више филмова, а у “Престижу” Теслин лик тумачи Дејвид Боуви.

Посљедњи у низу са Итаном Хоуком у главној улози премијерно је приказан на 165. годишњицу његовог рођења у Теслиној јединој преосталој лабораторији у TSCW на Лонг Ајленду у присуству главних протагониста тог холивудског остварења.

Тесла је и осам деценија након смрти оставио неизбрисив траг у Хотелу "Њујоркер".

Бројни туристи из цијелог свијета и даље траже да буду смјештени у соби 3327 у којој је живио.

У копији хотелске документације коју је "Танјуг" добио, изражено је увјерење да је Тесла на врхунцу највјероватније био познатији и од Хенрија Форда и Томаса Алве Едисона и Гуљелма Марконија.

На улазу у собе 3328 и 3327, а које су некада биле цјелина, налазе се плочице на којима је назначено да је у њима од 1933. до 1943. живио велики проналазач Никола Тесла.

У Њујоркеру оцјењују да је био једна од најнеобичнијих особа која је икада боравила у хотелу. У ходнику на 33 спрату, који води ка Теслином дијелу "Њујоркера" са посебним погледом на Менхетн, налазе се фотографије Тесле, његових изума, Теслиног торња ....

Поводом  осам деценија од смрти Тесле наредне недјеље на Менхетну ће бити одржана конференција којој ће, како је најављено, присуствовати и градоначелник Њујорка Ерик Адамс.

Теслина једина преостала лабораторија на Лонг Ајленду данас завршава прикупљање од донатора посљедњих, неопходних 25.000 долара, како би се то историјски важно мјесто претворило у Глобални научни центар и музеј.

У Хотелу "Њујоркер" ће 14. јануара Теслина научна фондација из Филаделфије, у сарадњи са Генералним конзулатом Србије у Њујорку, организовати традиционалну 10. међународну конференцију, посвећену лику и дјелу великог српског научника.

Фото: PINK.RS

Хотел Њујоркер

- Њујоркер је мјесто гдје је Тесла живио најдуже, ако се изузме дом у родном Смиљану - наводи се у хотелској документацији у којој кажу да желе да вјерују да је Тесла хотел изабрао зато што је био један од најмодернијих тог времена.

Саграђен је1930, у “арт деко” стилу, са 43 спрата, и 2.500 соба, сопственом електроцентралом, која је могла да произведе струју за 30.000 људи.

Имао је клизалиште и радио-станицу, а у њему су одсједали и Фидел Кастро и Френклин Рузвелт и Мухамед Али, Роберт Кенеди... 

У документацији је наведено да је имао и бијелу голубицу коју је много волио, као и да је сваког дана шетао до Брyант Парка, на путу до библиотеке на Петој авенији, како би могао да храни “своје” голубове.

Такође, пише и да су одмах након његове смрти надлежне службе однијеле све Теслине папире и ствари, да су их класификовали под “Топ сикрет” и да је садржај остао мистерија и данас.

Из хотела наводе да постоје три категорије најчешћих гостију: и истакнуте политичке фигуре, инжењери електротехнике и технолошки ентузијасти, људи које занимају НЛО-и и путовања кроз вријеме као и Хрвати и Срби.