Француска влада пала је у сриједу након што су опозициони посланици изгласали неповјерење премијеру Мишелу Барнијеу и његовом кабинету.

Уз подршку 331 посланика, укључујући крајње десницу и љевицу, гласање је додатно продубило политичку кризу у земљи.

Овај догађај угрожава способност Француске, друге највеће економије у Европској унији да доноси законе и обузда свој велики буџетски дефицит.

Барније је био премијер с најкраћим стажом од свега три мјесеца у такозваној Петој републици.

Прије Барнија, на овај начин срушен је 1962. године Жорж Помпиду.

Мишела Барнијеа је Макрон поставио за мандатара из четврте по снази странке, десничарских републиканаца. На општим изборима највише гласова освојила је уједињена љевица која се жалила да их Барније није консултовао приликом доношења одлука, већ да је сарађивао с крајњом десницом из редова Националног окупљања.

Национално окупљање имало је највише гласова на изјашњавању за европски парламент у јуну, али су власти из центристичког блока око предсједника Макрона затим са љевичарима направили блок против странке Марин Ле Пен, због чега је на општим изборима најбоље прошла уједињена љевица.

Очекује се сада да предсједник Макрон именује другог кандидата, у тренутку када нико нема апсолутну већину.