У Љубињу, које је некада било најпознатији дувањарски крај у источној Херцеговини, дефинитивно су одустали од садње дувана, јер организованог откупа већ годинама нема, а становништво, иако живи углавном од пољопривреде, окреће се на производњу паприка и лука.
У односу на некадашњих више стотина хектара под дуваном, у Љубињу ће, према ријечима Драгољуба Сорајића, шефа Одсјека за привреду општине Љубиње, ове године бити засађено максимално 15 хектара дувана, што је испод сваког минимума.
- Прије само пет-шест година под дуваном смо имали 200 хектара, а и тада је забиљежена стагнација, јер се престало са организованим откупом, а према засијаним расадницима, ове године ће максимално бити засађено петнаестак хектара, што је за пет хектара мање од прошле године - каже Сорајић.
Каже да се и ове минималне количине саде више из навике, него што се може продати, јер дуван може ићи само на откуп, с обзиром на то да су на њега велике акцизе, а мали произвођачи их не могу платити, а ако и пробају продати који килограм резаног дувана, изложени су и великом ризику с обзиром на то да се оваква продаја третира као шверц цигарета, без обзира на то што продају свој производ.
Некада су Љубињци свој дуван одвозили у откупну станицу у сусједни Столац, али се и она угасила, што је додатно убрзало смањење производње у Љубињу, тако да је тренутно стање такво да је добар дио прошлогодишњег дувана код љубињских пољопривредника остао непродат, јер га не купују ни накупци који тргују на црно.
Због овакве ситуације некадашња дувањишта све више се претварају у насаде паприка и црног лука, који се продају најбоље.
Ни код ових повртарских култура не постоји организован откуп, али се нарочито јесења црвена паприка у посљедњих неколико година продаје добро.
- Већина пољопривредника је своју паприку, али и добар дио лука, продала одлично, на кућном прагу, јер накупци већ знају ко су озбиљни произвођачи и буквално су са њива вагали и откупљивали плодове - наводи даље Сорајић.
Иако откуп прошлогодишње производње није омела ни пандемија вируса корона, неизвјесно је шта ће бити до јесени ове године, мада се пољопривредни произвођачи надају доброј продаји, јер, како кажу, већ имају најаве за откуп.
У Љубињу на ораницама планирају сијати и јари јечам, јару зоб и кромпир, али треба причекати топлије вријеме.
Оно што љубињске пољопривреднике засад највише брине јесте проблем наводњавања, јер се у овдашњем безводном терену биљке једино могу залијевати из вјештачких акумулација, којих у овом крају имају двије, али су обје пресушиле.
Објашњавајући да већа акумулација пушта воду, а да због већег не може функционисати ни мање језеро, које је с њим повезано, Драгољуб Сорајић каже да се ради на крпљењу распуклине, али да се за ову сезону не може очекивати да језера буду у функцији, што ће засигурно умањити род.
