Повећано присуство пестицида спустило је рампу у протеклих седам дана за 42 тоне мандарина које су на домаће тржиште путовале са турских плантажа.
У Инспекторату РС кажу да је фитосанитарна инспекција у два наврата протеклих дана забранила увоз по 21 тону мандарина поријеклом из Турске, чиме се број спорних пошиљки овог воћа током ове године попео на пет.
- Укупна количина мандарина за коју смо изрекли забрану увоза достигла је око 80 тона - казали су у Инспекторату.
Нагласили су да су спорне пошиљке пронађене током редовног инспекцијског прегледа хране при увозу, те да су захваљујући раду инспектора, стручној процјени ризика и правовременим идентификовањем потенцијалних неправилности спријечили увоз хране које није била безбједна за људску употребу.
Појаснили су да су у свих пет случајева у оквиру прегледа пошиљки, за потребе лабораторијског испитивања извршили узорковање мандарина, те да су резултати показали да је садржај пестицида фенвалерат изнад вриједности прописаних Правилником о максималним нивоима остатака пестицида у и на храни биљног и животињског поријекла.
- Увозници спорних пошиљки, који су са подручја ФБиХ и Брчко дистрикта, у свих пет контрола су тражили суперанализу, којом је потврђена прва анализа, на основу чега су донесена рјешења о забрани увоза мандарина, те је наложено враћање пошиљаоцу или уништавање - рекли су у Инспекторату РС и додали да су о утврђеним неправилностима и изреченим мјерама обавијестили надлежне инспекцијске органе у ФБиХ и Брчко дистрикту како би благовремено извршили контролу код увозника.
О свему су информисали и Агенцију за безбједност хране БиХ како би се размотриле потребе о евентуалном појачаном надзору.
Директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” у Приједору Муриса Марић каже да БиХ и даље спада у земље трећег свијета на чија тржишта стижу производи сумњивог квалитета, али да случај са мандаринама улива наду грађанима да једу здравствено исправну храну.
- Спорних пошиљки има свуда, не само на нашем тржишту, али ови случајеви су доказ да инспекција добро ради свој посао и да се контролише роба из увоза, иако су потрошачи често скептични у вези с тим питањем - рекла је Марићева.
Професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци Синиша Митрић каже да се количина производа са повећаним концентрацијом пестицида у ЕУ годишње креће између 2,5 и 3,5 одсто, а да је тај проценат у БиХ и мањи.
- Прошле године у БиХ је испитано око 800 узорака производа, а само код малог броја њих вриједности су биле изнад дозвољених. То се дешава и у земљама са најуређенијим системима контроле и нема разлога за забринутост грађана - рекао је Митрић.
Према његовим ријечима, менталитет потрошача и култура исхране донекле “сили” трговце и произвођаче да користе пестициде у већој мјери.
- Сви хоће да једу све у било које доба године, а да би то било могуће и да би се производ сачувао од труљења мора се заштити. Наравно то треба бити у складу са нормама и правилима, али се дешавају и искакања као што је случај са мандаринама - навео је Митрић.
Утицај на здравље
Синиша Митрић је истакао да пестициди на здравље људи утичу у зависности од количина унијетих у организам.
- Најугроженије је здравље произвођача и тракториста који годишње и по 100 дана проведу радећи са пестицидима. С обзиром на нашу културу исхране лоше би било ако би се повишене концентрације пестицида нашле у пшеници, с обзиром на количине хљеба које једемо - појаснио је Митрић и додао да је употреба пестицида у производњи нужна јер за сада нема алтернативних рјешења која би сузбила појаву штетних организама у пољопривреди.
