Јовица Пиплица из Доњег Лапца очекује да ће хрватски пилоти, који су починили ратни злочин бомбардујући избјегличку колону из Републике Српске Крајине на Петровачкој цести 1995. године, бити осуђени на максималне казне затвора пред правосуђем Србије.

Пиплица је рекао Срни да су хрватски пилоти бомбардовали потпуно чисту цивилну колону у којој су се кретали трактори, запрежна кола, аутомобили и камиони, без присуства тенкова и војних возила.

- Овакав злочин не би урадиле ни Павелићеве усташе, јер су бомбардовали цивилну колону на 100 километара од Книна и Републике Српске Крајине - истакао је Пиплица и подсјетио на документарни филм о "Олуји", на којем је сав свијет видио какав злочин су починили.

Пиплица, који је и сам био рањен у избјегличкој колони, свједочи о погибији својих комшија из породица Вуковић и Рајић у камиону који је возио његов комшија и радни колега Крстан Вуковић.

Он је навео да су тада погинули Крстан Вуковић и његов син Дарко /13/, као и дјеца његовог другог комшије Спасе Рајића - ћерка Невенка /12/ и син Жарко /10/.

Према његовим ријечима, цијели живот је страствени пушач и у руци је држао целофан од кутије цигарета у тренутку напада на колону, те се након бљеска и експлозије више ничега не сјећа јер је био у несвијести.

- Од удара авионске бомбе био сам избачен на десна врата 17 метара од камиона. У болници у Петровцу су ме освијестили и превили. Нисам знао ништа о судбини моје породице која је на сву срећу преживјела бомбардовање - рекао је Пиплица.

Пиплица, који данас са породицом живи у Апатину, истакао је да само он зна како се данас осјећа 30 година након "Олује" и прогона Срба из Републике Српске Крајине.

- Не дај Боже усташи шта сам ја преживио и гледао како су вадили кости од дјеце из камиона - рекао је Пиплица.

Он је навео да је остао без здравља и да има трајне посљедице - психичке трауме и физичке повреде од бомбардовања.

- Када цивилни авион у Србији врши запрашивање комараца мене увијек хвата страх и језа, као и приликом грмљавине, а када је температура минус мокар сам као миш - рекао је Пиплица.

Он је нагласио да, ако има правде и Бога, неко у Хрватској мора да плати штету за претрпљену бол и рањавање на Петровачкој цести.

Према подацима "Веритаса", на Петровачкој цести и у Сводни код Новог Града убијени су Даринка Дрча /68/, Мика Ковачевић /83/, Крстан Вуковић /45/, Бранко Стијеља /72/, Мирко Стијеља /34/, трудница Мирјана Дубајић /21/, Јовица Дрча /шест/, Дарко Вуковић /13/, Невенка Рајић /12/, Жарко Рајић /10/, Марта Галогажа /60/, Раде Галогажа /40/ и Миле Малобабић /42/.

Рањени су Јосипа Дрча, Душан Дрча, Душко Иванежа, Милица Иванежа, Јовица Пиплица, Анте Витас, Душан Беслаћ, Мара Беслаћ, трудница Ведрана Стијеља, Обренко Вуковић, Душан Дракулић, Вида Галогажа, Зорка Галогажа, Сока Малобабић, Сузана Љубишић, Смиља Лајшић, као и дјеца Жељко Дрча /13/, Душка Дрча /девет/, Зорица Беслаћ /осам/, Рајко Галогажа /10/, Горан Галогажа /12/, Милош Малобабић /14/ и Николина Крајчиновић /11/.

Оптужница терети хрватске пилоте Жељка Јеленића, Данијела Боровића, Владимира Микца и Зденка Радуља да су 7. и 8. августа 1995. године наредили гранатирање колоне избјеглица на Петровачкој цести. Њима је суђење почело у марту у Специјалном суду за ратне злочине у Београду.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.