У склопу рубрике "Писма читалаца" преносимо вам писмо забринуте суграђанке која се пита: „Докад ће говорити да лијечење онколошких болесника не трпи и да се терапије остварују како је планирано, када трпи.“

Писмо преносимо у цјелости.

- Хтјела бих да питам, да ли наш здравсвени систем икоме одговара на питања? Како је могуће да одјељење онкологије у Болници "Србија" у Источном Сарајеву не ради у просјеку сваке друге седмице, због "вируса"? Зашто се о томе не говори у јавности?

Нико не даје информације да на територији града постије заражени, а они на свако неколико дана затварају одјељење. Може ли ико, људима за чије је лијечење вријеме пресудни фактор, дати објашњење зашто је постало нормално да умиремо од рака или од неких других болести, а само зато што неко други има вирус? Да ли је прихватљиво да особа обољела од инвазивног карцинома, којој је болест откривена у стадијуму 1а, чека операцију 4 мјесеца, дође до стадијума 3а, а након тога не може остварити право да терапију спроведе у планираним циклусима, само зато што одјељење не ради? Докад ће нам говорити да лијечење онколошких болесника не трпи и да се терапије остварују како је планирано? Да ли икога интересује то што нам се стања погоршавају? Јесмо ли грађани другог реда, само зато што нисмо заражени короном? Зашто нам се не може пружити шанса да се изборимо са болешћу? -