“Враћајући се са пријатељима са одмора, 21. августа лаганим темпом смообилазили лијепе дестинације Херцеговине. И тако једна од њих је била Фоча, па одлучисмо да свратимо до другарица и попијемо пиће. Међутим, једна другарица живи даље од града и јавимо јој да ћемо је покупити. Чекајући њу стоји момак, рецимо, 170 центиметара висок и пита ме да ли имам за поруке. Ја онако сумњичаво га погледах али одлучим да му дам (шта знам можда чека некога у оној недођији гдје смо тренутно).

Куцка момчина баш доста, мислим се брате је ли пишеш мемоаре или поруку. Након неких 5 минута стигла је и другарица али он још куцка и враћа телефон, БЕЗ ХВАЛА.

Хајде ми наставимо до првог локала. Сједимо и смијемо се “провалама” с мора и желим да покажем другарицама снимак, али кочи ми ненормално телефон јер је препуна меморија и обришем пар слика, да би умјесто снимка стигла порука “Рачун на броју ********* је успјешно допуњен износом од 10.00 КМ.”

Ја у шоку и не могу да вјерујем да је узео и провјерио да сам на претплати и послао допуну. Зовем оператера да пријавим сторнирање. Иван са друге стране ми говори да је послао 4. комада у истом износу. Повући ће 3. јер је прва начета. И тренутно 35,70. је његово стање. Хух, има наде да ја њему покажем да нисам будала, али морам чекати јутро да колегиница из службе обави процес, јер је почела дежура па не може никако тада.

Јутрос ме зову и извињавају се, али нису ништа успјели повући, преостало је чак. 1,40.

Учите на мојим грешкама. Нисам знао да и то раде, некоме ће требати за живот да назове, а ја нећу дати због таквих. Ево, све је могуће. Шта да се ради, ја ћу зарадити 40 КМ, али он образ никада!”