Просјечна мјесечна нето плата у Републици Српској исплаћена у јуну 2023. износила је 1.284 марке, пола потрошачке корпе, и у односу на исти мјесец претходне године већа је за 4,5 одсто, што никако није довољно да би се колико-толико покрио стални раст цијена, поготово не оних основних животних намирница.
Указују на ово посљедњи статистички подаци објављени од стране Републичког завода за статистику Републике Српске (РЗС), уколико се упореди и анализира раст плата и цијена производа и услуга које се користе за личну потрошњу. Према подацима РЗС, посматрано по секторима, у јуну 2023. године највишу просјечну плату имали су запослени у сектору информације и комуникације и износила је 1.683 марке, а најнижа у грађевинарству - 950 марака. Како је наведено, у односу на јун 2022. године, сва подручја забиљежила су номинални раст плате, од чега највише у секторима умјетност, забава и рекреација - 23,6 одсто, пружање смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство - 16,5 и пољопривреда, шумарство и риболов 14 одсто.
У исто вријеме, цијене производа и услуга, мјерено индексом потрошачких цијена, у односу на исти мјесец претходне године у просјеку су више за 6,2 одсто. Највећи годишњи раст забиљежен је у одјељку - становање 18 одсто и електрична енергија и други енергенти, чак 27 одсто. Храна и безалкохолна пића скупљи су за 11,1 одсто у односу на јун 2022. године, а најзначајнији раст забиљежен је код поврћа - 27,6 одсто. Риба је скупља за 21,6, а средства за хигијену 15,2 одсто.
Раст цијена, једноцифрен, према подацима РЗС забиљежен је и у осталим одјељцима - рекреација и култура, здравство, комуникације и образовање. Позитиван годишњи тренд, пад цијена, евидентиран је само код горива и мазива за путничке аутомобиле и у одјељку - одјећа и обућа (3,1 одсто) што је, како је појашњено, резултат сезонских снижења конфекције и обуће.
Синдикална потрошачка корпа тренутно износи око 2.500 марака, што у преводу значи да једна просјечна породица, у којој је само једно запослено, са просјечном платом може себи приуштити само половину ове корпе.
Да плате вјероватно ни убудуће неће моћи пратити раст цијена указују и најновији подаци, односно анализе, да би цијене нафте, у том зачараном узрочно-посљедичном ланцу, и поред најављеног новог подизања каматних стопа од стране ФЕД-а и Европске централне банке, могле са садашњих 80 долара по једном барелу да порасту на 86 до краја ове године, пошто ће, како указују експерти, рекордно висока потражња за нафтом и смањена понуда довести до великог тржишног дефицита.
Очекују се прилично значајни дефицити од скоро два милиона барела дневно у трећем тромјесечју, пошто потражња достиже највиши ниво у историји. Према ријечима ових експерата, смањење производње и извоза из земаља ОПЕК плус и успоравање раста производње нафте у САД, играће значајну негативну улогу у трећем кварталу ове године, што ће се онда, наравно, одразити и вјероватно на нови раст цијена основних животних намирница како у свијету тако и код нас.
Борба
У Словенији је почетком овог мјесеца ступила на снагу уредба о обавезном и редовном слању података о цијенама пољопривредних и прехрамбених производа. На тај начин Словенија ће у наредних шест мјесеци пратити цијене усјева и производа у ланцу исхране. Како је тада саопштено, на овај начин се желио ограничити раст цијена хране те открити ко у овом ланцу има неоправдане профите и лихварске марже. Према овој уредби, надлежно тијело прикупљаће и анализираће цијене, количине и поријекло у секторима житарица, меса, млијека, јаја, воћа и поврћа.
Пише: Вељко Зељковић
