Црвени крст Републике Српске, нажалост, не може да подмири потребе оних којима је потребан дневни оброк.

Због пандемије имају све више корисника јавних кухиња, а то су махом радно способни људи који су остали без посла радећи га на црно.

– Углавном су то људи који су радили грађевинске и сличне послове на црно у Црној Гори и другим земљама у окружењу. Они су прије слали новац својим породицама. Сада су, због пандемије, остали без примања која су имали од послова на црно. Залихе су потрошили, не могу да нађу посао. Можете да замислите која их је мука и невоља натјерала да погазе понос и достојанство и да долазе по оброке у Црвени крст – објашњава за Српскаинфо Сњежана Ковач, генерални секретар Црвеног крста Републике Српске.

“Пожаре” гасе пакетима хране

Сваког дана око 1.000 грађана Републике Српске долази по оброк у јавне кухиње Црвеног крста.

– Они су заиста у стању социјалне потребе, имају социјалне карте од центара за социјални рад. Нажалост, ми немамо могућност да помогнемо свима којима је заиста помоћ треба. Финансирамо се углавном из буџета локалних заједница – објашњава Ковачева.

Каже да „пожаре“ гасе пакетима хране, дакле за оне најугроженије у Републици Српској.

У извјештају Уницефа, под називом Процјена посљедица ковид-19 на друштво у Босни и Херцеговини, наводи се да је један одсто домаћинстава био приморан да први пут користи услуге јавне кухиње. Застрашујући је податак да је 34 одсто најугроженијих домаћинстава присиљено да смањи унос хране.

Најтеже погођени

Уницеф је у истраживању констатовао да је погоршану финансијску ситуацију истакло 48,5 одсто домаћинстава, од чега је 12 одсто искусило значајне потешкоће.

– Најтеже су погођене категорије које су и раније биле рањиве, са 54 одсто оних који наводе погоршање финансијског положаја, а 14 одсто истиче значајна финансијска ограничења. Они који су себе сматрали сиромашним и прије пандемије посебно су негативно погођени, са 63 одсто, који наводе да су доживјели погоршање, односно 20 одсто с радикално погоршаном ситуацијом – наводе у овој организацији.

Посуђују новац

Све лошија финансијска ситуација присилила је грађане на примјену различитих метода за задовољење основних животних потреба, гдје 16 одсто испитаника наводи да су били приморани посудити новац како би покрили основне животне потребе. Тачно 20 одсто домаћинстава с дјецом и 23 одсто породица из рањивих категорија такође су били присиљени посудити новац, а  један одсто се први пут морао ослонити на јавну кухињу.

– Укупно 15 одсто домаћинстава наводи да су се први пут окренули пољопривреди и сточарству ради осигурања опстанка породица, а 22 одсто свих домаћинстава и 34 одсто најугроженијих истичу да су били присиљени смањити свој унос хране. Смањење потрошње хране за задовољавање основних потреба је и најчешће усвојен механизам преживљавања међу сиромашнима (55 одсто). Становништво у руралним подручјима чешће је прибјегавало смањењу хране (25 одсто) у поређењу с урбаним срединама (17 одсто). Све су то алармантна упозорења које указују на сиромаштво – наводи се у извјештају Уницефа.

Без здравствене заштите

Налази истраживања, како оцјењују стручњаци у Уницефу, потврђују да економски ефекти кризе непропорционално погађају најсиромашније и најугроженије. Криза је смањила приходе и приступ основним услугама, што је довело до повећања мултидимензионалног сиромаштва и неједнакости. Наиме, 13 одсто испитаних истиче незадовољене потребе за здравственом заштитом независно од короне.

Анкетирање домаћинстава проведено је од 9. до 27. јула 2020. године на репрезентативном узорку од 2.182 домаћинства из свих дијелова земље, с прецизно усклађеним оквиром узорковања како би се осигурала уједначеност ентитетске, регионалне, рурално-урбане дистрибуције, као и полна и старосна заступљеност. Више од 40 одсто свих анкетираних домаћинстава су породице с дјецом.

– Сврха ове процјене је омогућити боље разумијевање потреба и промјењивих рањивости становништва, те промјена друштвене динамике узроковане ковид-19 кризом – поручују из Уницефа.