Подаци до којих смо дошли користећи „Шематизам православне митрополије Дабробосанске“ значајно се косе са подацима са којима су до данас располагали писци монографија о Палама. Званични податак са којим смо до данас располагали је био аустроугарски попис становништва 1895. године гдје су Пале, са околним селима, имале укупно 483 становника. Од тога броја, 440 становника живјело је од пољопривреде и сјече шуме, а 27 од службе. Подаци у Шематизму су много прецизнији, наведена су имена села, број кућа, душа и крсне славе које становништво слави. Ту су још неки занимљиви подаци, као напримјер имена пароха у паљанској и мокрањској парохији.

Послије Берлинског конгреса 1878. Аустро-Угарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Православно живље у Босни и Херцеговини је најзад могло да одахне. Завршио се дуги период тешког живота под окупацијом Турака. Срби су најзад могли да крену у социјални, културни и вјерски препород, због мало бољих права која су добили у Аустроугарској монархији. 1883. године је објављен „Шематизам православне митрополије и архидијацезе Дабробосанске“, који је уредио Ђорђе Николајевић архимандрит. У то вријеме Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански је био Сава Косановић.

У Шематизму је била видљива велика слобода писања, па су се по први пут свештеници дали у прикупљање историје о првим српским владикама у Босни и Херцеговини. На почетку текста се наводи да је по Мавру-Орбину у Босни 1141. године био владика Владислав, 1150. владика Милован, 1171. владика Радигост, 1191. владика Данил. У Шематизму је наведено и неколико детаља који говоре да је Српска православна црква најзад почела да обнавља своје православне објекте.

По први пут у Шематизму је објављен списак и попис православног живља у парохијама и списак православних објеката у Босни које је саставило локално свештенство.

Интересантни подаци о становништву су објављени за парохије Пале и Мокро, као и славе које породице у парохијама славе:

Пале – Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 278. Душа 2554. Родило се 1883. мушких 65, женских 54. Умрло мушких 36, женских 24. Вјенчано 21. Има села 9.

Славе св Јована: Маринковић, Ћосић, Самарџић, Шелец, Петровић, Кусмук, Ефендић, Ракић, Вуковић, Гуталј, Тадић, Булановић, Саматовић, Ћосић, Скокић, Старчевић, Савић, Симанић, Гајовић, Ћосовић, Раић, Форцан, Бјелица, Станишић, Нинковић, Шкипина.

Славе св. Саву: Достанић.

Лазареву Суботу: Шибоња, Лонцић, Брчкаловић, Голоигра, Шаренац.

Цвијети: Каравдић.

Ђурђевдан: Ковачевић, Ђукић, Нежић, Кунтош, Облетић, Терзић, Чечар, Абула, Глуавић, Газивода, Станаревић, Клачар, Курцуп, Тробок, Обрадовић, Аврамовић, Веселиновић, Јевтић, Вуковић, Гајовић, Бојанић, Пурковић, Церовић, Лелекур, Мачар, Дроца, Пелемиш, Церовина, Куроман, Чаџић, Бојат, Чајовић, Лелек, Батинић, Шуковић, Куреповић, Барвановић, Владичић, Гујић, Нешић, Лепировић, Ђукић.

Славе св. Димитрију: Милосавлјевић, Зликовац, Арнауче, Ћелперовић.

Св. Арх. Михаила: Каравнић, Фуртула, Шарац, Радовић, Пејовић, Кабларевић, Дилберовић, Павловић, Ерић, Мићановић, Бисаговић, Паприца, Станковић, Шарчевић, Нинковић, Јовичић, Симовић, Симанић, Брезовић, Печеница, Срдановић.

Славе св. Луку: Рудић, Веселиновић, Букера, Лучић, Петровић, Мирковић, Радојковић, Велјовић, Бачовић, Чворић, Чолопек, Вукотић, Данојлић, Милијановић, Матовић, Работић, Курцуп, Лазић, Јанковић.

Славе св. Симеуна Богопримца: Арелић, Лазаревић.

Св. Николу: Симић, Јасика, Ћирић, Краишник, Петровић, Југовић, Ерић, Цицовић, Живковић, Лазић, Ђокић, Благојевић, Гачанин, Симић, Ковачевић, Грчић, Бабић, Чоровић, Драшковић, Вуковић, Бојађић, Аћимовић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Павичевић, Лазеревић, Полјаковић, Тошић, Нешић, Балтић, Антовић, Симатовић, Нинковић, Јаковлјевић, Ршумовић, Филиповић, Пупић.

Славе прор. Јеремију: Вујадиновић, Илић.

Аћима и Ану: Вукадиновић, Тешановић.

Св. Игнјатију: Витомировић.

Ђурђиц: Јанковић.

Св. Петра и Павла: Тијанић, Херлета.

Еванг. Матеју: Драгинић.

Краља Дечанског: Антонић, Бојанић.

Св. Пантелију: Сантрач, Торбосер.

Муч. Агатонина: Суботић.

Срђевдан: Симић.

Св. Илију: Телетина.

Врачеве: Богдановић

Парох протоп. Ристо Новаковић

Мокро – Парохија са 9 села цркве нема. Има кућа 269, душа 2451. Родило се 1883. мушких 63, женских 53. Умрло мушких 38, женских 21. Вјенчало се 22.

Славе св Јована: Скокић, Ћеремиџић, Ракић, Гутић, Василјевић, Бунијевац, Гавриловић, Петровић, Удовичић, Никочић, Опанчић, Баричанин, Јошиловић, Гацић, Крсмановић, Дериконја, Сандић, Вучевац, Ерић, Голић, Дрињак.

Славе св. Саву: Кузмановић.

Св. Трифуна: Анић, Дивчић.

Ћириловдан: Радић.

Лазареву суботу: Милинковић, Брчкало, Лонцић, Бабић

Ђурђевдан: Вучићевић, Башовић, Лиздек, Кремановић, Краишник, Јанковић, Владичић, Грбић, Бојанић, Божић, Цинцар, Каришик, Ковачевић, Ђукић, Кусмук, Газивода, Клачар, Вуковић, Ждраловић, Церовина, Аврамовић, Лазић, Веселиновић, Тешановић, Вулиновић, Перишић, Анџић, Лакић, Вуковић, Границ, Јеремић, Ждралић, Букаловић, Голић.

Славе св. прор. Јеремију: Јокић, Ђурић.

Св.Пантелију: Петровић.

Св. Матију: Плакаловић.

Срђевдан: Мухаремовић.

Славе Лучиндан: Граић, Луцић, Прангалјевић, Раденковић, Шешлија, Јеринић, Пекић, Антонић, Сретеновић, Радовановић, Боровчанин.

Славе Митровдан: Чаваркапа, Трифковић, Батковић.

Св. Враче: Клисара, Богдановић.

Св. Ђурђица: Цинцар, Терзић, Марјановић, Шиповац.

Славе Аранђеловдан: Симеуновић, Андрић, Ковачевић, Продановић, Крлјаш, Гавриловић, Даничић, Пантић, Шлјивић, Јовичић, Решић, Чодић, Танић, Лацкан, Фуртула.

Славе Мратин дан ( краља Дечанског): Антонић, Старовлах.

Св Николу: Војновић, Стевић, Тривковић, Гаговић Кубура, Лопатић, Мајуш, Пандуревић, Јокић, Параџина, Југовић, Калајџић, Минић, Васић, Ерић, Петричевић, Матовић, Милинковић, Тадић, Вишњић, Милетић, Лововић, Гашановић, Бабић, Зироје, Орлић, Космајац, Петронић, Петровић, Ждерић, Томић, Велјић, Драгаш, Гранзов, Ћирић, Кубура, Лучић, Провић.

Славе св. Архиђ. Стевана: Пурковић, Мићић, Племић, Мичић, Симатовић, Варашчић, Сипић, Радоњић, Полуга,

Славе св. Петковицу: Пауновић, Малетић.

Св. Алимпију: Пастирић.

Св. Јована Златоуста: Продрибаба.

Св. Илију: Пастирић.

Записао парох Коста Новаковић.

Аутор: Александар Цинцар