Иако је до почетка јесење сјетве остало тек неколико седмица, добар дио земљорадника у Републици Српској о томе и не размишља, а они пољопривредници које се одлуче на тај корак мијењаће, кажу, сијање озимих култура.

Наиме, како истичу, умјесто пшенице која је годинама заузимала највише засијаних површина, од ове јесени пољопривредници ће се више одлучивати за сијање уљаних култура.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да је оправдано страховање пољопривредних произвођача за јесењу сјетву, те да сијање пшенице полако потискују површине неких других озимих култура.

- Пољопривредници одустају од сјетве пшенице зато што приноси не могу прећи шест тона по хектару - казао је Маринковић.

Други разлог је, како он наводи, доста ниска окупна цијена ове житарице.

- Већина пољопривредника нема властите складишне просторе да би могли да сачекају бољу цијену. Међутим, уназад неколико година се показало да ни то не мора бити правило, тако да неколико мјесеци након жетве цијена пшенице остаје иста - јако ниска - казао је Маринковић.

Додао је да ће и ове године доћи до благог смањења површина под пшеницом и истовремено до повећања површина под уљарицама, прије свега под сојом и сунцокретом.

- У задње вријеме значајне површине има и уљана репица - навео је Маринковић, истичући да су у питању културе које је лакше пласирати на тржиште, а и цијене су нешто повољније у односу на пшеницу.

Земљорадници ће, упозорава он, од ове јесени сигурно добро размислити кад буду калкулисали о даљим правцима производње коју ће уврстити у своје газдинство.

Бошко Радић, пољопривредни произвођач из Бијељине, истиче да иначе током јесење сјетве највише сије пшеницу и јечам, али да ће овај пут, за разлику од јечма, усјеви пшенице бити смањени.

- Ниске цијене ове године утицаће да се ми пољопривредници теже одлучимо на јесењу сјетву јер нам се не исплати да улажемо средства, а да на крају немамо никакву добит - казао је Радић.

Додао је да су разлог мањих засијаних површина и високе цијене горива и осталог материјала. Пољопривредник, каже он, не може остварити ни 50 одсто онога што је уложио, тако да кад се све сабере и одузме у пшеничним усјевима немају никакву економску рачуницу.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да се, када је у питању репроматеријал за прољећну и јесењу сјетву, подршка овог ресора огледа прије свега у обезбјеђивању регресираног дизел горива. Познато је, истичу, да ову мјеру већ дужи низ година користе једино пољопривредници у Републици Српској, за шта се годишње издвајају значајна средства.

- Право за ову врсту подстицаја у 2020. години остварило је 15.220 корисника из 64 општине или града у  РС. Подстицај је остварен за 122.912 хектара пољопривредног земљишта, а укупно је одобрено 12.291.196 литара дизел горива по регресираној цијени од 0,60 КМ/лит. За ову врсту подстицаја из аграрног буџета ће бити издвојено 7.374.717 КМ - казали су из надлежног министарства.

Додају да је у јесен прошле године засијан укупно 69.091 хектар, од чега је пшеница засијана на 43.670 хектара или око 63 одсто  од укупних житних површина.