Грађани у Босни и Херцеговини у првих осам мјесеци ове године попили су кафе у вриједности 70 милиона КМ.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у поменутом периоду увезен је 16.924.272,01 килограм кафе.
-Убједљиво највише кафе у овом периоду увезено је из Бразила 10.810.199,28, у вриједности 36.747.284,34 КМ, а након Бразила количински највише кафе увезено је из Индије, па из Италије-, наводе из УИО БиХ.
Упоређујући увоз кафе са истим периодом прошле године, када је увезен 16.635.571,21 килограм у вриједности од 75,3 милиона, може се закључити да је у првих осам мјесеци ове године увезено количински више кафе, али која је у коначници мање коштала. Судећи према овим подацима, на то је највише утицала кафа из Бразила.
"Из Бразила у првих осам мјесеци ове године увезено је 10.810.199,28 килограма, у вриједности 36.747.284,34 КМ, а у истом периоду прошле године 10.222.190,29 килограма, у вриједности од 41.511.589,54 КМ", показују подаци УИО БиХ.
Према овим подацима, увезена кафа из Бразила далеко је мање плаћена те је интересантно да, упркос томе, код наших угоститеља није дошло до снижења цијена црног напитка, него су, напротив, цијене порасле.
Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС, каже за "Независне" да је очигледно да се у БиХ због високе цијене увоза брендиране кафе, угоститељи одлучују да увозе мање квалитетну кафу, али се одлучују све више и за увоз и прераду сирове кафе, која им је у коначници јефтинија и квалитетнија. Он каже да је ово укупно резултирало већим увозом кафе количински, који је вриједносно мањи.
"Тренд је да су угоститељи који размишљају о послу схватили да их престижни произвођачи 'шишају', па се зато много њих одлучује да увезе сирову кафу, да је пржи и тако прави своју кафу. Угоститељи за једну од престижних кафа плаћају 45 КМ до 50 КМ, а у овом случају они купе кафу за 15 КМ и на крају их она кошта 20 КМ", рекао је Татић.
Када је у питању квалитет, Татић каже да је, ако имате своју пржионицу кафе, квалитет бољи него оне брендиране, јер угоститељ сам пржи кафу која је свјежа и онда је у кафе-апарату прави својим гостима.
-Питање је и какав је квалитет брендиране кафе, ко гарантује шта се у њој налази. Питање је шта ми пијемо те да ли исти квалитет брендиране кафе долази код нас и, на примјер, у Њемачку-, каже Татић.
Он истиче да је реална цијена кафе двије КМ и да она не може бити једну КМ те да грађани морају схватити да су кафићи и ресторани луксуз.
Амир Хаџић, предсједник Удружења хотелијера и ресторатера БиХ, претпоставља да постоје два могућа разлога због којих је више кафе увезено него у истом периоду прошле године, а по нижој цијени.
-Претпостављам да је дошло до појефтињења кафе на свјетском тржишту, а други разлог би могло бити да се реалније приказује увоз кафе или је чак контрола увоза појачана-, претпоставља Хаџић и додаје да се у угоститељству цијене кафе формирају слободно, а да њу диктира наше тржиште.
-Нажалост, ми не пратимо свјетско тржиште да бисмо адекватно кориговали цијене. Имамо примјер нафте која појефтини, а на нашем тржишту цијена нафте не пада-, појаснио је Хаџић.
Он, за разлику од Татића, сматра да појединац не може направити кафу као што то може технологија фирме која има комплетну производњу кафе за еспресо апарате.
