Користећи комбинацију електричне стимулације и интензивне физичке терапије, девет људи са хроничним спиналним повредама повратили су способност да ходају.

Свих девет пацијената било је потпуно паралисано као резултат оштећења кичмене мождине. Оно што је посебно задивљујуће јесте што су сви волонтери одмах по почетку терапије почели да примјећују бољитак који је током љечења све више напредовао.

Недавна студија швајцарске истраживачке групе "НеуроРесторе" тачно је мапирала и идентификовала специфичне неуроне који, на прави начин стимулисани, могу да поврате способност ходања.

Нервне ћелије задужене за ходање налазе се у дијелу кичмене мождине у доњем дијелу леђа. Повриједа мождине може да прекине ланац сигнала који стиже до мозга и спријечи нас да ходамо чак и када су ови посебни неурони неоштећени.

Ако поменути неурони не успјевају да добијају команде од мозга они постају нефункционални, што потенцијално доводи до трајне парализе ногу.

Недавна истраживања показала су да електрична стимулације кичмене мождине може да доведе до поновног успостављања могућности ходања, али нису прецизно знали како се то дешава.

Неуролог Клаудија Кате са швајцарског Федералног института за технологију у Лозани заједно са својим колегама тестирала технику названу "епидурална електрична стимулација“ на девет пацијената.

Стимулација и рехабилитација

Кичмена мождина стимулисана је хируршки уграђеним неуротрансмитером, а у међувремену су пацијенти подвргнути процесу интензивне неурорехабилитације, укључујући и роботички систем подршке који им је помагао да се помјерају у различитим правцима.

Пет месеци стимулације и рехабилитације, четири до пет пута недјељно, и сви волонтери су били спосбни да праве кораке уз помоћ штапа или ходалице.

На изненађење научника, код свих пацијената примјећено је смањење нервне активности у предјелу доњих леђа током ходања. Сматрају да је то зато што је активност постала фокусирана на одређену врсту неурона задужених за ходање.

- Када мало размислите, то не би требало да је изненађење, зато што када мозак коначно научи да врши одређен задатак, то је оно што примјетите је да се све мање неурона  активира - истиче Ђани Луис из научног часописа "Nature".

Посебна врста неурона

Истраживачи су идентификовали једну врсту претходно непознатих неурона који могу да преузму посао послије повреде кичмене мождине.

Ћелије, стручно назване SCVsx2::Hoxa10, чини се да нису потребне за ходање код здравих особа и животиња, али су суштинске за опорављање од повреде кичмене мождине. Њихова активација је, међутим, зависна од кретања.

SCVsx2::Hoxa10 су јединствено позиционирани да претварају информације од од можданог стабла у извршне команде. Оне се онда преносе неуронима који су директно задужени за помјерање мишића, костију и зглобоба за ходање.

Научници, ипак, додају да је ово само једна компонента у компликованом ланцу ћелијске комуникације и да и даље има доста тога што треба подробно испитати, преноси "Ртс".