Сви су добродошли да подијеле с нама информације које имају о својим прецима, како бисмо сачували од заборава све жртве концентрационог логора Јасеновац.

То је порука из „Спомен-подручја Доња Градина“, јавне установе која истражује и документује историјске чињенице о усташком злочину почињеном за вријеме Независне Државе Хрватске и чува успомену на Србе, Јевреје, Роме и остале народе страдале у систему концентрационих логора Јасеновац.

Доња Градина је највеће стратиште у систему логора смрти НДХ, који је обухватао око 80 логора.

То је порука из „Спомен-подручја Доња Градина“, јавне установе која истражује и документује историјске чињенице о усташком злочину почињеном за вријеме Независне Државе Хрватске и чува успомену на Србе, Јевреје, Роме и остале народе страдале у систему концентрационих логора Јасеновац.

Доња Градина је највеће стратиште у систему логора смрти НДХ, који је обухватао око 80 логора.

Запослени из СП Доња Градина протеклих година прикупљали су свједочанства преживјелих логораша, која су данас доступна сарадницима, истраживачима и користе се у свакодневном раду приликом припреме публикација. Архивирају се фотографије, документа и предмети становништва страдалог у Другом свјетском рату.

– Отворили смо и Тvitter налог и врло смо ажурни у објављивању, углавном историјских фотографија, докумената и неких видео материјала, попут сјећања логораша. Посјећеност Твитер налога нам је заиста порасла, а сав материјал који смо објављивали био је и повод да нам се много људи јави и достави податке о својим прецима, фотографије, материјале. То је све заједнички добар начин да прикупимо што више материјала који ће чинити будући фундус Музеја у Доњој Градини – нагласила је за Srpskainfo директорка и виши кустос Тања Тулековић.

СП Доња Градина у току године посјети око 30.000 људи. Посјећеност, лично и путем интернета, нарочито је порасла након приказивања филма “Дара из Јасеновца”, који је изазвао свјетску пажњу.

– На дан приказивања филма, за мање од два сата је било преко 400 улаза на нашу веб страницу, а сљедећи дан и до 2.000. Овај филм је медиј који је заиста значајан да у кратком року допре до великог броја људи на свим странама свијета. Након Србије и БиХ, највише посјета је било из САД, Њемачке, Аустрије, Шведске, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Канаде – појашњава Тулековићева, додајући да оволики обим посета имају само када се обиљежава годишњи помен жртвама усташког терора, у априлу и почетком маја.

Сваког прољећа и јесени Градину обиђе и велики број ђака, изузев прошле године, када се школске посјете нису организовале због епидемиолошких разлога. Мада се у јавности често изражава бојазан како наша омладина не зна много о историјским догађајима, Тулековићева сматра да младе генерације јесу упознате с дешавањима у НДХ и концентрационом логору Јасеновац.

– Можемо рећи да се заиста на једном озбиљном нивоу ради едукација младих. Свака школска група која долази послуша историјски час код нашег кустоса, обиђе спомен подручје Доња Градина, погледа филм у нашој сали и изложбу. Са средњим школама на годишњем нивоу имамо радионице, а у сарадњи с Републичким педагошким заводом проводимо конкурс за ликовне и литерарне радове на тему сјећања на жртве концентрационог логора Јасеновац. Такође, старије генерације су упознате директно од својих предака и мислим да у довољној мјери преносе својим укућанима ту породичну историју – прецизира она.

Тања Тулековић подсјећа на чињеницу да је с временом све мање живих логораша, због чега су записана свједочења изузетно важна.

У злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце.

Овај логор је по свирепости и бруталности био гори од Аушвица; жртве су убијане на чак 57 различитих начина. Логори за дјецу, током Другог свјетског рата, постојали су једино на простору НДХ.

Подсјетимо, уназад пет година говори се и о изградњи Меморијалног центра Доња Градина. Према до сада доступним подацима, завршен је избор за израду идејног рјешења Меморијалног центра и добијени локацијски услови.

– Прије свега неколико дана српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се, када је у питању изградња Меморијалног центра Доња Градина, тренутно ради на утврђивању пројектног задатка за израду пројекта и након тога ће се вјероватно кренути у саму реализацију – закључила је Тулековић.

Јавна установа Доња Градина прошле године покренула је и своју Фејсбук страницу, међутим убрзо им је угашена са образложењем да објавама „шире говор мржње“.

– Сазнали смо да је централа Фејсбука у Загребу и због тога више нисмо хтјели покретати налог на овој друштвеној мрежи. Није то био говор мржње; ми износимо тачне податке, фотографије жртава, предмете који су пронађени, све што имамо у нашој установи, што су историјске чињенице – наглашава Тања Тулековић.

Упозорава да је дуже година на сцени историјски ревизионизам.

– Имате удружења у Хрватској која имају своју представу и слику о злочинима, о дешавањима за вријеме НДХ, и имају за циљ да сваки документ и фотографију који постоје интерпретирају на свој начин, а што је далеко од истине. Наш посао у ЈУ Спомен-подручје Доња Градина је истраживање и презентација обрађеног материјала. Ми радимо свој посао искрено, а сви који мисле да није тако покушавају на све могуће начине да изврну ту истину – нагласила је Тулековићева.

На сајту Спомен подручја Доња Градина можете послушати стравична сјећања преживелих логораша. Једна од њих је Добрила Кукољ, предсједница бањалучког Градског удружења логораша Другог свјетског рата, рођена 1930. године.

– Једној жени иза нас су отели дијете из руку, отргнули, она је плакала и плакала, запомагала као свака мајка. Један усташа је узео то дијете и набо га на сабљу. Она је вриснула и пала у несвијест. Да буде још горе, они су то дијете бацили псима. Пси су га растргали – присјетила се она, између осталог, у својој исповијести.