„Једва смо сакупили за кућу, коштала је 1.000 евра”, дрхтавим гласом рекла је Маријана, мајка шесторо дјеце, показујући објекат за који би мало ко помислио да је некоме потребан, а још мање да би неко желио да га купи.

„Како ли су раније живјели ови малишани?”, намеће се питање.

„Једно другом до увета”, помислили су из Хуманитарне организације „Срби за Србе“ чим су крочили на праг трошне куће породице Шаманц из Уздина код Ковачице и видјели дјечицу која су очима пуним туге стидљиво гледала у нешто за њих потпуно несвакидашње – госте.

Видео: Хуманитарна организација Срби за Србе

Истоимена прича аутора Жан Филип Ару Вињона говори о пустоловини породице у којој одраста шест дјечака и сви се зову Жан. Да ситуација буде још необичнија и код породице Шаманц родитељи су дјечици давали слична имена, па имамо Ивана (2) и Ивану (4), Дуњу (5) и Данијелу (9), Николу (10) и Нину (12).

Њихова прича је, нажалост, далеко од бајке о дјечијим пустоловинама. Животна пустоловина ове дјеце своди се на борбу за преживљавање и не подсјећа нимало на приче дјечијих писаца. Ово су дјеца која већ седам година одрастају у два собичка без струје и воде, навели су из ове организације.

- Сви спавамо у три кревета. Немамо играчке, па се играмо с блатом - испричала је петогодишња Дуња која нема како ни цртане да гледа.

Фото: srbizasrbe.org

Најстарија Нина, која улази у пубертет, рекла је да јој је најтеже што немају купатило и што се купају у кориту, али не због ње, већ због млађих сестара које јој се насамо и у повјерењу пожале, па се осјети грозно. Каже да често леже заједно и маштају… Тешко јој пада и што спавају сви у истој соби пошто је ипак, како каже, већ велика и срамота је да спава са мамом и татом.

- На Нинина леђа је чак и плафон пао, то је ова рупа горе. У сталном смо страху. Желела сам ја да имам посао, бољи живот и све другачије, али није ми се дало. Мени је мајка умрла кад сам била мала, а отац нас је малтретирао, тако да сам имала сурово детињство и много ми тешко пада што и моја деца одрастају у овако ужасним условима - наставила је мајка Маријана.

Фото: srbizasrbe.org

Из Хуманитарне организације "Срби за Србе" су навели да их је изненадило и нешто што се ријетко среће у данашње вријеме, а то је да немају чак ни смарт телефон.

- За њих је то огроман луксуз. Два „старинска” телефона пуне код комшија или кад се „снађу” за струју коју немају због великог дуга. Можете само замислити какво смо дјеци „чудо” били ми кад смо се појавили с најновијим телефонима и фото-апаратом, додали су.

- Буде много тешких дана, некад не буде ни за леба. Немамо чак ни столице, тј. имамо једну, па неко стоји док једемо, а неко седи. Али боримо се због деце, они су нам све. Никад нисам желела по кафићима да идем или себи да купим нешто, само ми је они да су срећни. Муж Ивица чува краве и ради у штали кад год има посла, бар неки динар поред социјалне помоћи и дечијег додатка да намакнемо -- додала је Маријана која, види се по васпитању и чистоћи дјеце, јако лијепо брине о њима.

Деветогодишњу Данијелу упитали су и да ли има нека позната личност коју воли. „Другарицу”, био је њен помало збуњен одговор. Још више смо били збуњени док нисмо схватили да је њој све то што питамо неки далек и непознат свијет, те да је логично одговорила да воли „познату личност” коју једино и зна, а то је њена другарица.

Фото: srbizasrbe.org

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за породицу Шаманц у нади да ће уз помоћ донатора успјети да новом кућом усрећимо шесторо дивних малишана!

Можда ће након њихове помоћи Ивана, Иван, Дуња, Данијела, Никола или Нина видјети живот око себе као шарено и лијепо мјесто као што је живот на радовима познате сликарке из оближње Ковачице Зузане Халупове, пун боја и радости. Можда ће и њих шесторо, као Зузана и многи други протагонисти ковачичке наиве, задивјети цио свијет својим талентима.

Помозите да тугу на њиховим лицима замијени осмијех, од увета до увета

Погледајте како се можете укључити у божићну акцију.