Савремени српски пјесник, прозаиста и књижевник за дјецу Боро Капетановић преминуо је ноћас у 73. години, саопштено је из Удружења књижевника Републике Српске.
Из Удружења књижевника Републике Српске изразили су саучешће породици, пријатељима и свима који су поштовали лик и дјело Боре Капетановића.
Комеморација поводом смрти Капетановића биће одржана сутра у 10.00 часова у Вијећници Банског двора, док ће сахрана бити истог дана на гробљу у Слатини.
Капетановић је рођен 1953. године у Горњем Соколову, на подручју општине Кључ, данас Рибника, а на књижевној сцени био је присутан дуже од пола вијека. Прве пјесме објавио је 1972. године.
До 1995. године живио је и стварао у Санском Мосту, након чега се преселио у Бањалуку, која је постала његово трајно уточиште и мјесто интензивног књижевног рада.
Иза њега је остао богат књижевни опус који обухвата десетине књига поезије и прозе, као и љубавну, дјечију и родољубиву лирику.
Међу значајнијим дјелима издвајају се збирке „Песмовано доба“, „Црнка и љешник“, „Брашно и блато“ и „Џез рата“, као и прозно остварење „Шампиони паланачких тротоара“.
Посебно мјесто у његовом стваралаштву заузима поема "Јасеновац" у којој се Капетановић суочава са једним од најтрагичнијих страдања српског народа у Другом свјетском рату, чувајући кроз поетску ријеч сјећање на жртве и свједочећи о страдању, злочину и потреби да истина о Јасеновцу остане трајно упамћена, преноси Срна.
За најмлађе читаоце написао је бројне стихове, сабране у књигама „Нису ласте будаласте“ и „Једна чичка и два чичка“.
Током дуге и плодне каријере Капетановић је добио бројна књижевна признања, међу којима су награде „Гораново прољеће“, „Мак Диздар“, награда Сарајевских дана поезије, „Скендер Куленовић“, као и награде „Песма над песмама“ и „Станко Ракита“, уз многа друга признања.
Његово стваралаштво уврштено је у бројне домаће и стране антологије.
