Михајло Обрадовић, један од најбољих српских рукометних стручњака, преминуо је у 88. години живота.

Популарни Микела, како су га од милоште звали у рукометном спорту, није био сам цијењен тренер, већ и педагог и рукометни теоретичар.

Био је тренер рукометаша Црвене звезде, Партизана и Обилића. Велики траг оставио је у мушком, али и женском рукомету. Налази се у реду легендарних српских тренера, уз Зорана Туту Живковића, Бранислава Покрајца, Јездимира Станковића...

Деведесетих година прошлог вијека битно је утицао на стварање познатих генерација у Звезди са којом је био шампион државе.

Велики траг оставио је и у Партизану. Послије деценија таворења у нижим лигама Обрадовић је вратио црно-бијеле у елитни ранг.

 Ван Београда Михајло Обрадовић радио је у Пролетеру из Зрењанина, Рудару из Пљеваља, Младом Раднику из Пожаревца, а у иностранству је велики траг оставио у Француској, гдје је био тренер Марсеља. У женском рукомету био је тренер Радничком и ОРК Београду. Аутор је књиге "Рукометни буквар".

Микела Обрадовиц био је неуморни стваралац и прегалац, човјек који је најзаслузнији за развој београдског и српског рукомета.

Уживао је да ради са младим рукометашима и рукометашицама, са правом је носио назив - тренер стваралац. У СФР Југославији имао је тежак период, јер се прије свега борио за интересе српског рукомета. Баш из тих разлога није му дозвољено да буде селектор, иако је својим квалитетом и радом заслужио. За њега се у Београду причало: "Да Микела има паре, као што има рукометно знање..."

Поред стручног рада на терену, био је и одличан и педантан административац. Дуги низ година радио је као генерални секретар Рукометног савеза Београда, а био је и предсједник Стручног савета Рукометног савеза Србије и Рукометног савеза Југославије. И то у вријеме када су репрезентативне селекције освајале бројна одличја на европским и свјетским такмичењима.

Породица ће накнадно објавити вријеме и мјесто сахране.