Српски књижевник и пјесник Милован Данојлић преминуо је данас у Француској у 85. години послије краће болести, саопштило је Удружење књижевника Србије.
Данојлић је био члан Српске академије наука и уметности, предсједник Српске књижевне задруге и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" у Београду, у коме се налази његов легат.
Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, гдје је дипломирао на Одсјеку за романистику /француски језик и књижевност/.
Данојлић је почео да пише врло рано - већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист "Република". Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима "Борба", "Политика", у "НИН-у" и бројним књижевним часописима.
Прву збирку пјесама објавио је 1959. године под називом "Како спавају трамваји". Своје пјесме углавном је намјењивао дјеци, али и њиховим родитељима.
Осим поезије, писао је и прозу, есејистику и књижевну критику.
Милован Данојлић објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику.
Приредио је и превео велики број књига из књижевности за дјецу, а преводио је и дјела познатих писаца попут Шекспира, Бодлера, Бродског, Сиорана, Арагона, Паунда, Јејтса...
Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су "Нека врста циркуса", затим "Драги мој Петровићу", "Личне ствари - огледи о себи и о другима" и "Балада о сиромаштву".
Добитник је "Нинове награде" за дјело "Ослободиоци и издајници".
Од 1984. године живио је и радио у Француској.
Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године.
У родним Ивановцима Данојлић је подигао цркву.
Данојлић је добитник и Октобарска награде града Београда, "Змајеве награде", награда: "Бранко Ћопић", "Исидора Секулић", "Десанка Максимовић" те "Виталове" награде "Златни сунцокрет".
Добитник је "Жичке хрисовуље", награда "Милош Ђурић" за преводилаштво, као и награда "Печат времена", "Раде Драинац", "Књижевни вијенац Козаре", те "Ордена Светог Саве".
