Он је тренутно најбољи и најсвестранији центар у НБА лиги. Особеним га чине његове асистенције и шут са једне ноге у високом луку који руши све законе физике. Савршен је на посту, погађа једном руком, шутира на првом кораку, одиграва из одбојке и не троши лопте. Додаје без гледања иза леђа као Џејсон Кид, или о паркет попут Стива Неша.
Иако није скочан, купи лопте под обручима. Због свега тога, многи га пореде са Владом Дивцем, легендарним српским кошаркашем, који је оставио неизбрисиви траг у америчкој кошарци, Хакимом Олајџувоном, али и Меџиком Џонсоном. Не треба бити толики кошаркашки фан да би се знало да се ради о Николи Јокићу који са екипом "Денвера Нагетса" исписује кошаркашку историју овог “малог” клуба из државе Колорадо у плеј-оф борби за престижни НБА прстен.
"Денвер" је, предвођен Јокићем, ове године урадио оно што ниједном клубу у НБА лиги није пошло за руком. У два наврата су се, сликовито речено, вратили из мртвих и преокретали резултат 3-1 у плеј-оф серији. Иако су стручњаци предност давали "Јути", а онда и "Клиперсима", "Нагетси" су ношени невиђеном магијом Јокића, луђачком енергијом Џамала Мареја, те под диригентском палицом великог мотиватора тренера Мајкла Мелуона изборили дуел у финалу Западне конференције са моћним "Лејкерсима" предвођеним Леброном Џејмсом.
Пут није био нимало лак. А ни амерички медији им нису давали велике шансе. “Јокић енд компани” су их демантовали, а стасити Сомборац је том приликом, у незаборавном окршају са "Клиперсима", исписао историју тако што је постао први играч који је у седмој утакмици плеј-оф серије остварио трипл-дабл са 20 плус скокова. Поред тога забиљежио је и импозантне статистичке коефицијенте - за 37 минута је у просјеку по мечу биљежио чак 25,8 поена, 12 скокова и 5,5 асистенција.
Мало је ко могао и замислити да ће мали “дебељуца” једног дана постати најбољи центар у најјачој и некада недостижној за Европљане кошаркашкој лиги.
Склекови
Мало људи зна да је Николин дјечачки сан био да постане џокеј, али га није остварио због вишка килограма. Касније је кренуо са тренирањем каратеа и џуда. Ни ту се није снашао. А онда га је отац уписао на кошарку. Преломна тачка десила се 2012. године када је Никола као голобради младић са 17 година дошао у “Мега визуру”, омалену, али перспективну екипу из Сремске Митровице, која је на свјетски глас дошла по својим ружичасто-жутим бојама дресова. На клупи га је дочекао тренер Дејан Милојевић. На прву му се свидио. Видио је у њему Владу Дивца са почетка каријере.
- Прво што сам приметио јесте тај његов урођени осећај за додавање и асистирање. Видео сам и да има изузетно добар костур тела. Да се мало сликовито изразим, имао је добар рам на који се могло доста тога надоградити, а поготово мишићне масе. Знао сам да његова техника и вештине, које је већ тада поседовао, могу да дођу до изражаја само ако буде физички радио на себи. Сећам се да у то време Никола није могао да уради готово ниједан склек. Због тога сам се бојао да се не повреди на тренингу, те смо ангажовали кондиционог тренера, који је с њим радио, а све како би га физички оспособили да може да се професионално бави кошарком. Резултати су брзо били видљиви, јер се радило о интелигентном младићу и играчу – присјећа се Милојевић за “Глас Српске” дана када је млади Никола дошао у тим “Меге”.
Тих тренутака у једном од интервјуа присјетио се и сам Јокић испричавши анегдоту са Милојевићевих тренинга.
- Трчали смо пар стотина милиона “камиказа”. И онда је Деки видео мене, пошто сам тада био у завидној форми и кондицији (иронија прим. аут). Увек ми се смејао. Трчи, трчи дебели, требаће ти – испричао је Јокић.
Скроман, као што је био и док је играо, Милојевић ипак каже како би лагао када би рекао да је он заслужан за вјештине којим Никола данас одушевљава људе широм свијета.
- Он је те вештине имао већ тада. Трудио сам се само да му отворим видике и посаветујем га шта и како да ради. Све остало је већ имао у себи. Наравно, битна је и та кошаркашка интелигенција, а са којом Никола толико плијени – истакао је он.
Вјештине
Милојевић, који ових дана и сам пакује кофере за САД, увјерен је како ће Никола из сезоне у сезону играти све боље.
- Оно што га издваја од осталих играча јесте то што се у целости ставља у службу екипе. И то је нешто што га чини посебним и омиљеним у екипи Нагетса. Али и код навијача. Он не јури никакве рекорде, али их руши. Никола је данас један од најбољих додавача у НБА. Може да игра и лицем и леђима према кошу, шута тројке, али и да са својих 213 центиметара игра плејмејкера. Тренер Мајкл Мелоун је на време све то препознао и почео градити игру око Николе. Допустио му је играчку слободу и тако извукао оно најбоље из њега. Јокић му све то враћа одличним играма – каже Милојевић.
Николиних професионалних почетака присјећа се и спортски новинар Един Авдић истичући како се и тада могло видјети да Јокић има огроман потенцијал. Истиче како је Милојевић, који је и сам био врхунски центар, одмах препознао таленат младог и помало незграпног Сомборца.
- Сјећам се и како су те 2014. године многи говорили како он још није спреман за одлазак у НБА. Јокић их је све демантовао и успио се изборити за свој статус, али и врло брзо постати права звијезда. И то звијезда која је свјесна свих својих мана, али и врлина. Оно што Јокићу додатно иде на руку јесте то што кошарка поново постаје игра вјештине. И шут је постао изузетно цијењен. Јокић све то има. Има лагану руку и мек шут, али и одличан преглед игре. Он на један изузетно интелигентан начин разумије игру и има осјећај за њу. Дијели лопте као Меџик Џонсон и разиграва екипу. То се не може научити. С тим се неко роди. Због свега тога он је тренутно најбољи центар лиге, бољи од Џоела Ембида и Ентонија Таунса. Мислим да му једино може парирати Бам Адебајо – каже Авдић.
Стара школа
Када су у питању паралеле са Дивцем те да ли га је Џокер, како су Јокића прозвали амерички медији, већ превазишао, овај врсни коментатор сматра како је таква поређења тешко правити. Како каже, Јокић је статистички гледано, већ превазишао Дивца, али играчки - вјероватно још не.
- Треба сагледати све околности. Владе Дивац, Дражен Петровић и Тони Кукоч су били пионири. Они су отворили НБА врата за наше играче. Они су морали доказати да европски играчи заслужују већу пажњу. Такође, не треба заборавити поменути и да је Дивац своје прво финале играо против легендарног Мајкла Џордана, али и водио епске борбе против горостасног Шека - сматра Авдић.
Са њим се слаже и његов колега по струци Срђан Радојевић, једно од заштитних лица кабловских спортских канала, наводећи како он обожава Јокића и његову игру.
- Он поседује те неке ствари које ја изузетно волим и ценим, а то је нешто што су имали неки стари играчи. Има невероватан инстинкт и таленат, те на изузетан начин чита ситуације на терену. То се не може копирати. То се не може ни тренингом научити. С тим се родиш. Када бих га упоређивао са неким, то би сигурно био управо Дивац. Ради се о сличним типу играча, врло креативним и луцидним, са добрим прегледом игре – наводи Радојевић.
Увјерен је и како је одлазак у "Денвер" био прави потез јер се Јокић обрео у младој и перспективној екипи. Када је Мелоун схватио са каквим бисером располаже почео је да гради костур тима око Јокића.
- Да је отишао у неки други тим, питање је како би све то ишло. Некада је потребно имати и срећу, јер је Јокић одласком у Нагетсе добио заслужено мјесто и минутажу. Није морао да чека своју шансу на клупи. Он тренутно игра најбољу кошарку у свом животу. Игра много зрелије и агресивније на кош - додао је Радојевић.
Јокић полако, али сигурно осваја срца Американаца. Још нема статус велике звијезде попут Леброна Џејмса или Пола Џорџа, вјероватно и због његове скромности, али и жеље да се не експонира толико у јавности.
И на крају треба да се присјетимо коментара једног од америчких новинара са почетака Јокићеве каријере: “Ово је немогуће, па овај момак је до прије неки дан носио ружичасти дрес”.
Данас се више ружичасти дрес не помиње, а сви се само питају гдје су границе овог Сомборца.
Кореографије
Легендарни Шекил О'Нил недавно је Јокића упоредио са Хакимом Олајџувоном, легендарним центром, који је са Хјустоном два пута освајао НБА лигу. Шек је српског центра упоредио и са плесном групом “Џабавокиз”, која је позната по својим кореографијама.
