У Федерацији БиХ би просјечна нето плата била око 1.300 КМ када би, као у Републици Српској, у обрачун улазио топли оброк и регрес. Статистика уопште не приказује реално стање, поручују представници синдиката у оба ентитета.

Ни једни ни други нису задовољни са висином примања и сматрају да статистика служи само за политичко поткусуривање, односно да се подаци употребљавају како коме одговара.

А ситуација је сљедећа. У Републици Српској је први пут исплаћена просјечна плата већа од 1.000 марака. Прецизно – јулски просјек након опорезивања износио је 1.019 КМ, а највише захваљујући томе што је повећан неопорезиви дио плате са 500 на 700 КМ. У Републици Српској су опорезовани топли оброк и регрес и они се обрачунавају као лично примање. Регрес није опорезован једино ако послодавац обезбиједи радницима исхрану на радном мјесту. Тако статистика у РС приказује све оно што запослени прими званично, на банковни рачун.

Статистика у Федерацији БиХ не приказује оно што запослени добију кроз топли оброк и регрес, јер су те накнаде неопорезоване.

– Када би и то било опорезовано као у Републици Српској, просјечна плата би била око 1.300 КМ, а сада је око 1.000 марака – каже за Српскаинфо Самир Куртовић, предсједник Самосталног синдиката државних службеника и намјештеника у органима државне службе, судској власти и јавним установама у Федерацији БиХ.

Наводи да је Законом о платама у органима власти ФБиХ дефинисано да се топли оброк и регрес посебно исплаћују, да је одвојено од нето плате.

– Топли оброк се исплаћује сваки мјесец, а регрес једном годишње. Висина топлог оброка је један одсто од просјечне плате за претходни месец, односно сада је један дан топлог оброка 9,9 КМ. Регрес износи 50 одсто од просјечне плате из претходног мјесеца – објашњава Куртовић.

У његовој грани би просјечно примање износило око 1.500 КМ да се топли оброк и регрес обрачунавају као у Српској. Куртовић каже да су ова права регулисана Колективним уговором.

Његов колега из Републике Српске, Божо Марић, предсједник Синдиката управе, каже да је основна плата чистачице у згради Владе 350 КМ, када се из примања избију топли оброк и регрес.

– У том случају је основна плата службеника са ССС 600 КМ, а са овим примањима је око 800 КМ. Службеници са ВСС званично имају просјечну плату око 1.300 КМ, а када се избије накнаде за топли оброк и регрес, то значи да је просјек око 1.100 КМ – истиче Марић.

Управо је овај синдикат покренуо иницијативу за враћање топлог оброка и регреса за запослене у јавној управи. Законима о платама буџетских корисника дефинисано је да је ова накнада урачуната у износ основне плате и да се не могу посебно исказивати.

Дакле, проста рачуница показује да су запослени у јавном сектору у ФБиХ плаћенији, док запослени у привредним гранама у оба ентитета дијеле исту судбину. Имају изузетно ниска примања без обзира на то како се обрачунавају.

– Више од 260.000 запослених у привреди у Федерацији БиХ прима плату до 650 марака. И тај податак све говори – оцјењује за Српскаинфо Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката  ФБиХ.

Он каже да су у ФБиХ само у рударској и металској индустрији потписани колективни уговори, што значи да више од 85 одсто запослених у привреди није покривено колективним уговором.

– Сваки послодавац је регулисао исплату накнада кроз правилнике о раду. Топли оброк је до два одсто од просјечне плате у ФБиХ, али је у реалном сектору то пуно ниже. Регрес је на нивоу просјечне плате из посљедња три мјесеца. У пракси, радници у привреди тешко живе – истиче Шаторовић.

Признаје да су колеге из јавног сектора направили бољи резултат.

– Нажалост, нас је потопио нови Закон о раду, као и у Српској. Осим тога, у реалном сектору недостаје више синдикалне солидарности. Тамо гдје се покушају организовати, прије свега у приватном сектору, радницима се пријети и они из страха за егзистенцију одустају од синдикалног организовања – објашња Куртовић.

У Републици Српској, у реалном сектору, иде се на потписивање појединачних уговора с предузећима тамо гдје послодавац пристане и гдје се постигне договор.

Тане Пеулић, који је до прије мјесец дана био на челу Синдиката металске индустрије и рударства, каже за Српскаинфо да је он потписао осам појединачних уговора и да су у току преговори за још неколико у овој грани.

– Наша грана има највише потписаних колективних уговора и сматрам да смо на доста квалитетан начин ријешили много тога, укључујући и накнаде за топли оброк и регрес – оцјењује Пеулић.

Каже да су послодавци у већини предузећа обезбиједили исхрану за раднике, да се превоз у неким фирмама исплаћује у пуном износу, док се висина регреса креће од 540 КМ до 1.500 КМ, у зависности од компаније.

– Дакле, негдје је висина регреса у износу загарантоване плате, док неке компаније могу да исплате и знатно већи износ. Рецимо, у „ЕФТ“ у Станарима је 1.500 КМ, док је у „Алумини“ до сада регрес био 1.600 марака – илуструје Пеулић.