Агенција за статистику БиХ је објавила колико је износила просјечна нето плата у БиХ у јулу ове године.

Наиме, из Агенције су саопштили да је она износила 1.601 КМ.

Плата је у односу на претходни мјесец номинално већа за два посто, а реално за 1,8%.

Када је о годишњем поређењу, просјечна нето плата у седмом мјесецу у односу на исти мјесец претходне године номинално је виша за 14,8%, а реално за 9,5%.

Колико и да ли она прати цијену потрошачке корпе?

Према подацима Савеза самосталних синдиката Босне и Херцеговине, потрошачка корпа за јули мјесец износила је 3.202,70 КМ, а за мјесец август 3.541,80 КМ, што представља пораст од 10,59%.

Дакле, просјечна плата у БиХ покрива тек око 45, 2 % мјесечних трошкова потрошачке корпе. Да би сустигла њен раст из августа, плата би се морала повећати за 121%, а да би пружила “солидан” живот, што значи 20 посто више од потрошачке корпе, што би укључивало пристојан живот, штедњу или непредвиђене трошкове, морала би порасти за 165, 4 %, тј. лични доходак би требао износити нешто више од 4.000 КМ. Такође, инфлација од 4,8 % чини реални стандард још нижим, јер има мању куповну моћ него прошле године.

Висока неактивност, ниска стопа запослености

У другом кварталу 2025. године, радну снагу чинило је 1,405 милиона особа од којих је 1,221 милион (86,9%) запослених и 184 хиљада (13,1%) незапослених. У поређењу са претходним кварталом, број запослених особа се повећао за 0,7 %, док се број незапослених особа смањио за 1,8%.

Стопа активности је била 48,9%, стопа запослености 42,5%,  стопа незапослености 13,1%  и стопа неактивности 51,1%. Од укупног броја радне снаге, 60,5% су мушкарци, а 39,5% су жене. Овакви подаци показују да је само половина грађана радно активна на тржишту рада. Стопа неактивног становништа од 51,1% показује да више од половине људи није економски ангажовано, дакле нити ради нити тражи посао. Узимајући у обзир да је у ЕУ стопа запослености око 76%, Босна и Херцеговина далеко је испод тог нивоа. Ту се примијећује и значајан сполни дисбаланс због мањег броја запослених жена и њихову високу стопу неактивности.

Од укупне радне снаге 66,5% особа припада старосној доби од 25 до 49 година,  26,6% старосној доби од 50 до 64 године, 5,9%  од 15 до 24 године и 1,0%  65 и више година. Ови подаци указују на релативно зрелу радну снагу, која улази у фазу старења. Знаковит је и податак да запосленост младих износи тек 5.9%.

Највеће учешће у образовној структури оних који чине радну снагу, имају особе са завршеном средњом школом и то 69,1%, затим слиједе особе са завршеном вишом школом, факултетом, магистеријем, докторатом 21,8% и особе са завршеном основном школом или нижим образовањем 9,1%. Образовна структура незапослених особа показује да 69,9% особа има завршену средњу школу, слиједе особе са завршеном основном школом или нижим образовањем 15,6% и особе са завршеном вишом школом, факултетом, магистеријем, докторатом 14,5%.

Запослених је највише у услужним дјелатностима (59,4%), затим индустрији и грађевинарству (33,2%), а 7,3% се односи на пољопривреду, шумарство и риболов.