Манастир Сасе прославио је данас ктиторску славу Светог цара Уроша српског, а Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који је овом приликом позвао српски народ на молитву Богу.
Митрополит је истакао да се искреном молитвом, вјером и духом могу превладати све тешкоће, посебно ако се то обавља у црквама и манастирима.
Он је братству Манастира Свете Тројице и вјерницима частитао славу, а посебно је захвалио ходочасницима који су препјешачили 15 километара по ружном времену да би присуствовали литургији и светом причешћу.
Ходочасници су јутрос кренули пјешице из Сребренице и Братунца до овог, 15 километара удаљеног, средњовјековног манастира.
Митрополит Хризостом захвалио је и властима за асфалтирање пута до манастира, чиме је олакшан приступ овој богомољи.
Он је прогласио добротворима и уручио повеље Влади Републике Српске и кабинету начелника општине Сребреница за допринос уређењу и асфалтирању пута, а Сребрни орден свештеномученика Петра, митрополита сарајевског и дабробосанског додијелио је игуману Методију и начелнику општине Младену Грујичићу.
Као и претходних година, и јутрос су двије групе са по неколико десетина ходочасника из Сребренице и Братунца кренуле на крсни ход или поклоничко пјешачење на ктиторску славу манастира Свете Тројице у Сасама.
Број учесника био је нешто мањи него ранијих година јер је радни дан, али и због поштовања мјера заштите од вируса корона.
Након кратке молитве, једна група ходочасника са српском заставом кренула је, предвођена протојерејем Александром Млађеновићем и члановима Српског културно-просвјетног друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић", испред сребреничког Храма Светог архангела Михаила на поклоничко пјешачење до манастира у Сасама.
Ходочасници су на свом путу одали почаст и прислужили свијеће за покој душа на српском гробљу у селу Залазје код спомен-костурнице и споменика убијеним Србима из овог краја у Другом свјетском рату и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату.
Друга колона ходочасника кренула је из порте братуначке Цркве Успења Пресвете Богородице и прошла кроз села Побрђе, Вољевица, Бјеловац и Биљача. У Биљачи су прислужили свијеће и одали почаст групи српских бораца који су погинули на том мјесту.
Код рудника олова и цинка у Сасама састале су се колоне ходочасника из Сребренице и Братунца заједно препјешачивши преостала два километра до манастира.
Организатори поклоничког пјешачења до манастира у Сасама су Српска православна општина Сребреница и Светосавска омладинска заједница Братунац.
Након Свете литургије, обављено је ломљење славског колача уз славски обред, а припремљеној трпези љубави присуствовао је велики број вјерника.
Манастир Сасе саграђен је 1242. године, задужбина је краља Уроша Првог Немањића, посљедњег светитеља из династије Немањића чије су мошти и крст дуго чувани у овом храму. Као и највећи број српских манастира, и он је кроз историју више пута скрнављен, пустошен и обнављан. Тако је било и у посљедњем рату.
Стари средњовјековни манастир у Сасама био је метох /имање/ манастира у Хиландару и увијек је био духовно средиште српског народа овог краја, чак и када је био порушен.
Током 1989. године обновљена је манастирска црква, која је задржала аутентични изглед и манастир у Сасама прославио је јединствен јубилеј - 750 година постојања.
Поново је обновљен послије посљедњег рата. Уређен је простор око храма и уз благослов тадашњег епископа зворничко-тузланског Василија изграђени су манастирски конаци и представља импозантан комплекс у јединственом природном амбијенту, гдје радо долазе вјерници из разних крајева Српске, Србије и иностранства, посебно из православних земаља. Освештан је 18. септембра 2010. године.
Обрисали сте коментар у коме детаљно наводим редослијед владавине краљева и царева из династије Немањић, а да се при томе нисте удостојили исправити дио текста у коме наводите ''...задужбина је краља Уроша Првог Немањића, посљедњег светитеља из династије Немањића...''.
Значи, радије ћете оставити нетачну информацију и обрисати добронамјеран коментар, него што ћете се потрудити да исправите своју грешку. Обмањујете читаоце погрешним информацијама!
Урош Први Немањић није посљедњи светитељ из династије Немањића, запамтите то!
Ваљда се послије овога информишете о детаљнијем родослову Немањића, с обзиром да сте претходни коментар, у коме детаљно описујем владаре (уједно и светитеље) послије Уроша Првог Немањића, обрисали.