Археолози бијељинског Музеја „Семберије“ и Музеја у Добоју у сарадњи са Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске и Завода за заштиту споменика Републике Србије, а уз подршку Епархије зворничко-тузланске, завршили су прву фазу истраживања манастира Папраћа.

Радови су, захваљујући повољним временским условима, потрајали до зиме, а пронађени арехолошки артефакти представљају важан доказ о континуитету ове богомоље, која потиче с краја тринаестог и четрнаестог вијека, од краја 13. вијека па до данас.

Фото: infobijeljina.com

Руководилац археолошких истраживања др Александар Јашаревић из Музеја у Добоју напомиње да је Храм Благовијести манастира Папраћа један је од најмонументалнијих, који својим изгледом, положајем и трајањем доминира у окружењу и једна је од најзначајнијих православних богомоља у БиХ.

Данас, послије скоро два вијека бурне и нимало благонаклоне историје, манастир захтијева велику обнову и реконструкцију појединих његових дијелова, упозоравају стручњаци.

Архелог бијељинског музеја Снежана Антић истиче да је откривена велика количина археолошког материјала, укључујући алатке од кости и рога, керамичко посуђе, посуде од стакла, дијелове стаклених прозора, алатке од метала, накит и новац.

Фото: infobijeljina.com

- Највећи број нумизматичких налаза везује се за 17. вијек и укључује новац пољских и угарских краљева, турске акче, а куриозитет представља новац цара Ивана Грозног из средине 16. вијека, који даје потврду писаних извора о путовањима папраћких игумана у Русију. Осим што су били вјерски центри манастири су били и економска средишта која су производила и трговала робом од најразличитијег материјала и поријекла. Фрагменти керамике из Изника, најлуксузније керамике 16. вијека доказ су повезаности са великим центрима Османског царства, исто важи и за налазе од стакла чије су радионице смјештене у Приморију и Венецији. У своје златно вријеме Папраћа је била значајан преписивачки центар који је у најтежа времена сабирао и чувао културу и традицију - рекла је археолог Снежана Антић за портал "ИнфоБијељина".

Фото: infobijeljina.com

Археолошко истраживање на овом локалитету биће настављено на прољеће. Пронађени археолошки материјал постаће дио музејске поставке која ће употпунити наше спознаје о религијском животу овог простора.