Потреба за унапређењем система здравственог осигурања у Републици Српској и усклађивање система здравственог осигурања у Српској са системом здравственог осигурања у земљама ЕУ разлог је доношење новог закона о обавезном здравственом осигурању, речено је данас у Бањалуци на стручној расправи о овом законском акту.

Нацрт закона образложио је представник Министарства здравља и социјалне заштите Миленко Дулић, а своје приједлоге и сугестије изнијели су представници Фонда здравственог осигурања, Универзитетског клиничког центра Српске, Уније удружења послодаваца, домова здравља, Савеза синдиката, Струковног синдиката доктора медицине, Удружења приватних здравствених установа Републике Српске, Привредне коморе, Ветерана Српске и многи други.

Важећи Закон о здравственом осигурању Републике Српске донесен је 1999. године, након чега су донесене његове бројне измјене и допуне.

Предложеним одредбама Нацрта закона о обавезном здравственом осигурању уређен је шири обим права осигураног лица приликом остваривања права на здравствену заштиту.

Новим законским рјешењима предложено је, између осталог, да се за вријеме привремене спријечености за рад осигураника који су обољели од малигних болести исплаћује плату у пуном износу, а иста одредба предложена је и за случај одржавања трудноће.

Такође, права су знатно проширена и када је у питању болничка здравствена заштита дјеце. Предложеним одредбама Нацрта закона о обавезном здравственом осигурању уређено је да се из средстава Фонда здравственог осигурања Републике Српске обезбјеђује пратња родитеља или старатеља дјеце на болничком лијечењу до 15 година старости.

Једна од примједби учесника стручне расправе односила се на то да Фонд здравственог осигурања не вреднује осигуранике по висини издвајања за здравствену заштиту, као ни здравствене установе по квалитету пружених услуга.

Представник Савеза синдиката предложио је да се у приједлогу закона уведе одредба, према којој отац новорођенчета има право на плаћено одсуство у трајању од 10 дана.

Представници Савеза за ријетке болести предложили су ослобађање плаћања партиципације за ове категорије становништва, а представници Ветерана Републике Српске да се плаћања партиципације ослободе борци Одбрамбено-отаџбинског рата, посебно борци прве и друге категорије.

Начелник Клинике за гинекологију и акушерство Весна Ећим Злојутро је у име Универзитетског клиничког центра Републике Српске рекла да би предложени члан 37 став седам Закона требало ускладити са законима ЕУ и земаља региона.

Овим ставом предвиђено је да након финансирања два неуспјела покушаја биомедицински потпомогнуте оплодње у Републици Српској, Фонд може одобрити финансирање још једног покушаја у здравственој установи изван Републике.

- У УКЦ-у се управо формира центар за вјештачку оплодњу и сматрамо да се трећи покушај биомедицински потпомогнуте оплодње треба одборити у некој другој установи Републике Српске, а не изван Републике. Такође, сматрамо да трошкови рефундације за вјештачку оплодњу изван Републике, које издваја Фонд не треба да прелазе трошкове које Фонд плаћа нашим установама - рекла је она.

Представник осигуравајућих друштава тражио је да се из предложеног законског рјешења брише члан 90 који предвиђа да је друштво за осигурање са сједиштем у Републици Српској дужно да Фонду уплаћује пет одсто бруто премије осигурања од одговорности на име накнаде штете на лицима, који подразумијевају трошкове лијечења и друге нужне трошкове оштећеног лица који настану као посљедица употребе моторног возила.

Директор Фонда здравства Дејан Кустурић истакао је да је ова законска одредба на исти начин регулисана у земљама региона, као и у земљама ЕУ. Он се заложио за што брже доношење новог закона како би Фонд могао да примијени што боља права за здравствене осигуранике у Српској.

У стручној расправи, коју је у име Одбора за здравство, рад и социјалну политику водио предсједник Одбора Душко Ивић учестовало је више од 40 представника здравствених установа, институција и удружења из Републике Српске.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је на 22. редовној сједници Нацрт закона о здравственој заштити који је након стручне расправе упућен у даљу скупштинску процедуру у форми приједлога.

Јавна расправа одржана је у складу са Закључком Народне Скупштине Републике Српске усвојеним на овој сједници.