Одлука да Русија убудуће непријатељским земљама гас продаје само за рубљу довешће до стабилизовања руске валуте и њеног јачања, али је то и својеврсна политичка порука, оцjена је саговорника Спутњика.

Предсједник Русије Владимир Путин донио је одлуку да Русија настави да испоручује гас у складу са уговорним количинама и цијенама, али ће непријатељске земље тај енергент морати да плаћају у руској валути.

На то су одмах одреаговале европске барзе на којима је цијена гаса скочила више од 20 одсто, а руска рубља у односу на долар ојачала 5,5 одсто.

Како је објаснио Путин, та мјера је реакција на замрзавање руске имовине на Западу.

Прво куповина рубаља, па онда гаса

Купци руског гаса мораће прво да продају девизе на руском тржишту, да добију рубље на посебне рачуне, а затим да плате гас са тих рачуна.

Путин је наложио Централној банци да у року од недјељу дана прецизира како ће тачно функционисати операција куповине рубље на домаћем тржишту од стране купаца руског гаса.

Русија је највећег извозник гаса на свијету, којим Европска унија задовољава чак 45 одсто својих потреба због чега Запад у мору тешких економских санкција још није потегао за забраном куповине руских енергената.

На питање какав ће ефекат имати одлука предсједника Русије, консултант Бранко Павловић за Спутњик каже да ће она значајним јачањем рубље на унутрашњем тржишту довести до смиривања инфлаторних притисакa. А то ће, како каже, посљедично довести до стабилизовања животног стандарда.

По рубљу на Московску берзу

На питање како ће функционисати те трансакције, он каже да ту нема ништа компликовано.

- Постоји тржиште девизама у Москви. Нико им не брани да купују рубље, врата за њихову куповину на Московској берзи су отворена. Постоје ограничења за куповину девиза, али не и рубље - каже наш саговорник.

По мишљењу економисте Горана Николића, овде је ријеч и о намјери Русије да се у трансакцијама све више ослобађа учешћа долара и евра и да је то и својеврсна политичка порука.

И полититичка порука

- Ово је покушај Путина да свој напор ка дедоларизацији и деевризацији руске економије настави и очигледно има податке да западне економије, прије свега ЕУ, неће моћи да избјегну руски гас барем не у неком кратком року. Они ће практично бити присиљени да склапају уговоре који ће сада бити на краћи рок, вјероватно једногодишњи - сматра он.

Николић је мишљења да је Путин овим хтио да оне који су Русији увели тешке економске санкције натјера да прихвате рубљу, па можда и уз њену цијену која ће вјероватно бити коригована за износ инфлације.

- Мислим да ће Запад бити присиљен на ово зато што немају избор осим ако не желе да одустану од руског гаса што би за њих било прескупо. Чак је и технички неизводљиво да ове године одустану од руског гаса. Циљ је да се руска рубља учини траженом, а сама трговина и начин да те земље дођу до руске рубље ће бити занимљив - каже он.

Рубљу ће, како напомиње, морати да купују на руској берзи, доћи ће до понуде страних валута и Русија ће моћи да утиче и на њихов курс.

Изненађени Запад

Путинову одлуку су одмах коментарисали и економисти на Западу, поготово у Њемачкој која 55 одсто својих потреба за гасом подмирује из Русије и која за њега засада нема алтернативу.

Како су пренијели медији на Западу, ријеч је о ескалацији економског рата који је, како каже економиста Јенс Зидекум са Универзитета „Хајнрих Хајне“ у Диселдорфу, мало ко очекивао.

Он сматра да ће Запад морати да реагује на неки начин, јер ако би послушао руски захтјев, морао би да прекрши сопствене санкције.

Он објашњава да би купци руског гаса и нафте са Запада морали да траже рубљу од руске централне банке, која је под санкцијама и то не би могли да раде.

И аналитичар Ландесбанке Хесен-Тиринген, Ралф Умлауф, сматра да Путинова мера подржава руску националну валуту, јер ће сада бити тражена, што би могло да користи уздрманој руској економији.

Вриједност валуте се тако повећава на начин сличан оном као када би централна банка интервенисала на девизном тржишту – што тренутно није у могућности да уради због западних санкција, објаснио је он.