Испружена рука, утјеха и отворена врата једног дома Сигурну кућу чине сламком спаса за жене и дјецу који трпе злостављање у породици, а СОС линију позива све већи број жртава насиља.

Из Фондације “Удружене жене”, на чију иницијативу је основана Сигурна кућа, истичу да прошле године нису имали гдје да смјесте све оне који су тражили спас од злостављача. Додају да су ипак у сарадњи са сигурним кућама у другим градовима пронашли уточиште за ове жртве.

Социјална радница из Фондације “Удружене жене” Драгана Миљковић каже да у овом моменту у Сигурној кући борави 16 жена и дјеце, жртава насиља у породици.

- Од почетка ове године у Сигурној кући до данас је било смјештено 36 жена и дјеце жртава насиља у породици. У протекла два мјесеца четири жене са дјецом су успјешно реализовале своје излазне стратегије, те су наставиле самостално живот без насиља - навела је Миљковићева.

Према њеним ријечима, то не значи да се насиље смањило, већ да су на адекватан начин реализоване излазне стратегије, што подразумијева проналазак стана, посла и ријешено питање вртића.

- Свијест код оних који штите жртве, али и код самих жртава насиља, се знатно повећала у посљедње вријеме. Такође, повећала се свијест и грађана, као и примарних породица жртава насиља који имају потребу да помогну и стрепе за жртву и њихову дјецу - појаснила је Миљковићева.

Када је у питању СОС линија путем које се пружа психолошка подршка жртвама насиља и која је активна 24 часа, број позива, према ријечима Миљковићеве, се не мијења.

- СОС линија биљежи од три до шест позива у току дана, а тако је било и претходне године. Жене најчешће пријављују комбиноване облике насиља, односно више врста насиља - казала је Миљковићева.

Додаје да понекад добијају позиве због само одређене врсте насиља, јер жене, како каже, обично трпе док се не појави више комбинованих облика малтретирања.

- Такође, окидач за пријаву насиља може бити и насиље усмјерено према дјеци, те се тада жене одлучују да пријаве. Свакако жене је потребно мотивисати и оснажити да насиље не трпе, већ да реагују одмах чим примијете прве знакове било које врсте насиља - закључила је Миљковићева и додала да је бесплатан број СОС линије 1264.

Боравак

Драгана Миљковић истиче да је законски период боравка жртава насиља у Сигурној кући до шест мјесеци, али се тај рок може продужити на још толико.

- У одређеним ситуацијама може трајати и дуже док се не оконча судски поступак. Ниједна жртва насиља из Сигурне куће у Бањалуци није изашла без успјешно реализоване излазне стратегије за коју се процијени да је погодна за њу и дјецу - рекла је Миљковићева.