Спасили смо многе људске животе на Петровачкој цести и то су наши ордени и понос, изјавио је ратни хирург доктор Милован Керкез, гостујући у Јутарњем програму РТРС-а.

Доктор Керкез је нагласио да је ситуација у петровачкој болници 7. августа 1995. године била страшна.

- Било је много рањеника, десет погинулих, а међу њима четворо дјеце и шесторо одраслих. Сви су довезени у петровачку болницу. Једно дијете је било без главе. То је било страшно видјети. Једна бака је имала тешке опекотине, дијелови тијела су били угљенисани и само је тражила воде. Покушали смо да јој спасимо живот, али, нажалост, нисмо успјели - рекао је доктор Керкез.

Говорећи о данима када је у петровачкој болници формирана ратна хирургија, доктор Керкез је истакао да су сви помагали, а поготово возачи.

- Били смо и стална мобилна хируршка екипа. Када је у јулу 1995. године почело гранатирање Грахова и околних села тада није било услова за рад у новом дијелу Дома здравља. Морали смо спустити хирургију у подрумске просторије, спустили смо операциони сто. Кроз прозоре смо уносили рањенике, након операције их враћали у санитетска кола и возачи су их возили у клиничку болницу - изјавио је доктор Керкез.

На данашњи дан, 7. августа 1995. године, хрватски „мигови“ бомбардовали су колону српских избјеглица на Петровачкој цести. Страдало је десет цивила, међу којима четворо дјеце. На десетине људи је повријеђено.

У мјесту Јањиле на Петровачкој цести данас ће бити служен парастос и положени вијенци код спомен-крста гдје је хрватска авијација прије 27 година у оквиру злочиначке акције „Олуја“ бомбардовала српске избјегличке колоне.