Домицилни породи, или породи код куће, законски у БиХ нису забрањени, те нигдје није прописано да се жена не смије породити гдје год жели, али такође законски није одређено ни да су здравствене установе дужне да пруже медицинску помоћ приликом кућног порода.
Иако се у неким западним земљама породи увелико, у присуству стручно обученог особља, могу изводити у кући или у води, у БиХ, али и земљама региона, ово питање није довољно законски регулисано, те се готово налази у сивој зони.
Тако се у Хрватској, према неким подацима, годишње око десетак жена породи у кућним условима, иако не постоји законска регулатива којом је то прописано.
У БиХ је законски одређено да се породи обављају у болничким условима, тачније породилиштима, гдје је породиљи, али и беби, доступна сва неопходна медицинска помоћ.
У Универзитетском клиничком центру РС (УКЦ РС) су за "Независне новине" казали да, према информацијама којима располажу, у Републици Српској не постоји законска регулатива која се тиче рођења дјетета у кућним условима.
"Према информацијама Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ РС, у Републици Српској не постоји законска регулатива порода у кући уз присуство бабице и љекара", навели су у овој здравственој установи.
На питање које су позитивне, а које негативне стране порода код куће, у УКЦ РС су за "Независне новине" рекли да, с обзиром на то да се наведена процедура тренутно не обавља у Српској, не могу говорити о тим странама порода у кући.
Недавно је случај породиље из Кантона Сарајево који је завршио на Уставном суду БиХ привукао пажњу јавности.
Наиме, породиља из Сарајева А.Ћ., која је тражила да јој се омогући пород код куће, због, како је навела, епидемиолошке ситуације, била је одбијена од стране здравствених установа да јој пошаљу бабицу за пород, те је уложила апелацију Уставном суду БиХ, коју је одбио као неосновану.
Породиља се обратила Клиничком центру Универзитета у Сарајеву (КЦУС) са молбом да јој се омогући да се у присуству бабице породи у свом дому, јер је сматрала да би за њен и живот њене нерођене бебе, због епидемије, једини сигуран пород био онај који би се одвијао у кућним условима уз асистенцију бабице, као и доступност хитне медицинске помоћи у случају било каквих компликација.
У КЦУС су јој одговорили да та здравствена установа обавља болничку здравствену дјелатност на терцијарном нивоу здравствене заштите, што подразумијева пружање здравствених услуга трудницама у болничким условима. Навели су такође да се треба консултовати са љекаром породичне медицине из домова здравља или са запосленима у Заводу. У Заводу су је обавијестили да та установа води рачуна о трудницама до 36. недјеље трудноће, након чега надзор преузима клинички центар или општа болница. Такође су је информисали да се, према закону, породи у БиХ, као и у цијелој регији и готово свим државама у Европи обављају у болничким условима, под сталним надзором гинеколога и бабица, те уз сву опрему, јер пород носи извјестан ризик по мајку и дијете и усвојена медицинска пракса је да се породи обављају у породилиштима.
У одлуци Уставног суда БиХ је наведено да тренутно не постоје услови за професионално организирање порођаја у кући, што подразумијева едуковане бабице и доступност хитног превоза у случају компликација. Такође, навели су да је релевантно домаће законодавство о здравственим услугама нејасно, укључујући и ангажман бабица, те и то питање није у потпуности регулисано.
Конкретно, иако Закон о сестринству и примаљству ФБиХ допушта оснивање приватних пракси бабица, Закон о здравственој заштити још није изричито предвидио такву могућност, као ни помоћ родитељима при породу.
