Министарство здравља Русије, како се очекује, у наредним ће недјељама одобрити примјену персонализоване МРНК вакцине против онколошких болести, а министар задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић изјавио је да би Србија, послије Русије, могла да постане прва земља у којој ће пацијенти добијати ту вакцину.

Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама гдје је, како истиче Поповић, постигнут стопроцентни успјех.

Прошле недјеље је у Србији боравила висока делегација Руске Федерације, коју су предводили академици  - директор Института "Гамалеја" Александар Гинцбург и главни онколог Русије и директор највећег онколошког центра "Герцен" Андреј Каприн.

Делегацију су чинили и представници Министарства здравља и Руског фонда за директне инвестиције, а на крају посјете их је примио и предсједник Србије Александар Вучић.

- Разговарали смо о свим аспектима будуће сарадње, укључујући и могућност да се Србија укључи у примену ове револуционарне вакцине. Планирано је да наши пацијенти већ наредне године могу добијати ову вакцину, одмах после руских пацијената - навео је Поповић, преноси РТС.

Вакцина је за сада намијењена лијечењу меланома и појединих врста рака плућа, али је у развоју више варијанти за друге облике рака. Ријеч је о персонализованој терапији која се прави појединачно за сваког пацијента, на основу његовог генетског профила.

- Узима се генетски материјал пацијента и спаја са ткивом у којем се развио тумор. Помоћу најновијих математичких модела и вештачке интелигенције у року од само седам дана добија се вакцина намењена баш том пацијенту - објаснио је Поповић.

Према ријечима академика Гинцбурга и Каприна, вакцина је показала изузетне резултате чак и код пацијената у узнапредовалим стадијумима болести, укључујући и метастазе.

- Раније су овакви процеси трајали и по шест месеци, а сада, захваљујући новим технологијама, од дијагностике до добијања вакцине прође свега неколико недеља - додао је Поповић.

По договору предсједника Русије и Србије Владимира Путина и Александра Вучића, Србија ће бити међу првим земљама које ће се укључити у примјену ове терапије.

Формирана је радна група која ће припремити инфраструктуру и медицинско особље, а до краја године делегација српских стручњака из медицине, микробиологије и Института "Торлак" боравиће у Москви.

Тамо ће се упознати са цјелокупним процесом – од узимања генетског профила до производње персонализоване вакцине.

- Жеља нам је да се највећи део дијагностике ради у Србији, а сама вакцина да стиже из Русије хладним транспортом, као што је било у време пандемије ковида -  навео је Поповић.

Министар је додао да би до краја 2026. године вакцина могла да се производи и у Србији, у Институту "Торлак".

Поред најаве примјене вакцине, Поповић је подсјетио да је већ омогућено лијечење српских пацијената у Бјелорусији којима је потребна трансплантација.

- Белоруски центар за трансплантацију у Минску, којим руководи доктор Олег Рум, један је од водећих у свету. Тамо су већ обављене три трансплантације срца, четири јетре и једна бубрега за наше пацијенте, све у потпуности финансирано из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање -  истакао је Поповић.

Он је нагласио да је фонд вишеструко увећан како би више грађана Србије могло да добије лијечење у иностранству.