Потрага за једињењима која могу да успоре старење (тзв. геропротектори) један је од кључних задатака савремене науке. Процјена ефикасности таквих једињења се углавном спроводи на ћелијским културама или на младим животињама, појаснили су научници.

- Истраживања на организмима који су природно остарјели, практично се никада не спроводе, јер су веома захтјевна и скупа. Наш задатак је био да утврдимо како једињења, која према подацима научне литературе могу бити геропротектори, дјелују на организам старије животиње - рекла је директорка Института за биологију и биомедицину ННГУ Марија Ведунова.

Стручњаци универзитета су примијенили приступ заснован на концепцији дјелимичног ћелијског репрограмирања. Према њиховим ријечима, овај процес може да изазове ефекат подмлађивања без ризика који прате потпуно репрограмирање ћелија. Међу тим ризицима је, на примјер, потенцијално настајање и развој канцерогеног тумора.

Научници су користили такозвани „коктел“ од два хемијска једињења: РепСокс (RepSox) и транилципромин (TCP). Експеримент је спроведен на старијим женкама мишева. Животињама су даване инјекције овог препарата у трајању од 30 дана. Након тога, стручњаци су процјењивали њихове неуролошке показатеље, физичко стање, здравље скелета и општу преживљеност.

Научници су утврдили да су се код испитиваних животиња неуролошке функције побољшале за 25 процената, да је скелет очуван, као и да је појачано снабдијевање коре великог мозга крвљу.

Према мишљењу научника, комбинована терапија показала је корисне ефекте који утичу на системске процесе старења. Међутим, за утврђивање тачних молекулских механизама и потенцијалних дугорочних нежељених ефеката потребна су даља истраживања.