Након више деценија од првих ископавања Ружине пећине, археолози су поново започели истраживања овог значајног налазиштa које чува трагове живота из времена прије више од 20.000 година.

Нова истраживања спроводе се у оквиру пројекта „Истраживања палеолита на подручју источне Херцеговине“, који реализују Филозофски факултет Универзитета у Београду и Музеј Херцеговине у Требињу. Пројекат се финансира преко међународне иницијативе МИРА (Movement, Interaction, Resilience, Adaptation), коју подржава Social Sciences and Humanities Research Council of Canada (SSHRC), у сарадњи београдског Филозофског факултета и Универзитета у Винипегу. Пројекат ће трајати седам година.

Од ранијих истраживања до савремених ископавања Ружине пећине

- Прва значајнија истраживања Ружине пећине спровела је Зилка Кујунџић-Вејзагић из Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Истраживања су спроведена почетком 90. година прошлог века, док су резултати истраживања објављени почетком овог века – 2005. године. У раду који је публиковала, Кујунџић-Вејзагић је саопштила да Ружина пећина представља изузетно значајно палеолитско налазишта на коме се јављају остаци из свих фаза палеолита. Захваљујући тим истраживањима, Ружина пећина је уврштена међу непокретна културна добра Републике Српске - рекао је за "Све о археологији" проф. др Душан Михаиловић са Филозофског факулета у Београду.

Даље професор истиче да је разлог због чега су започели истраживања јесте са циљем стручне и научне евалуације овог налазишта, али и због потребе да се започну систематска истраживања палеолита на подручју источне Херцеговине.

- Истраживања су делимично усмерена и на реконструкцију сезонских кретања заједница које су у палеолиту насељавале поткапину Црвена стијена у Црној Гори - објаснио је др Михаиловић.

Током овогодишњих ископавања у пећини је истражен слој са остацима из периода максимума посљедњег глацијала, који је недавно радиокарбонски датован у период прије 20-24 хиљаде година.

Материјални трагови живота у леденом добу

- У слоју је нађено више од хиљаду окресаних артефаката и животињских костију (нарочито мрмота, који је вероватно ловљен или због меса или због крзна), и грумење црвеног и жутог окера, који је коришћен као пигмент - истиче професор.

На питање колико је локалитет попут Ружине пећине риједак на Балкану када је ријеч о овом периоду, др Михаиловић објашњава да Ружина пећина представља једно од малобројних налазишта из периода максимума посљедњег глацијала у приморском залеђу. Хронолошки, она потиче из нешто ранијег периода него оближњи локалитет Бадањ код Стоца, док је каснија од већине епиграветијенских налазишта у унутрашњости Балкана.

Такође, он даље наводи да још увијек није јасно да ли људске групе које су насељавале Ружину пећину представљале становништво које је у леденом добу опстало на тој територији или је пак ријеч о првим заједницама које су, на измаку леденог доба, почеле да се помјерају из приморја ка унутрашњости полуострва.

Међу интересантним налазима, поред окресаних артефаката, издваја се један добро очувани коштани шиљак. Окресани артефакти из Ружине пећине омогућавају детаљан увид у технологију окресивања у касном горњем палеолиту и природу активности ловачко-сакупљачких заједница у пећини.

Трагови симболичког мишљења

У Ружиној пећини пронађено је грумење црвеног и жутог окера који су се користили као пигменти за бојење тијела и одјеће, али, такође, и у пећинском сликарству.

- Очекујемо да ћемо у пећини наћи још нека сведочанства о симболичком мишљењу будући да су слични предмети констатовани и у другим пећинама у Црној Гори и Босни и Херцеговини. У пећини Бадањ код Стоца и Пећини под липом код Сокоца откривене су и шематизоване урезане представе на стенама чије значење још увек није сасвим јасно - објаснио је професор.

Будући планови археолога

Ове године започета истраживања тек су први корак. Археолози планирају наставак ископавања током сљедеће године како би се у потпуности испитао епиграветијенски слој.

Поред тога, археолози планирају и рекогносцирање палеолитских пећинских налазишта на подручју општине Требиње, и сондажно ископавање једне од пећина коју су већ евидентирали.

- Верујемо да Ружина пећина, поред налаза из касног палеолита, можда крије и старије слојеве, као што је то још раније претпоставила колегиница Кујунџић Вејзагић - закључује професор Михаиловић.

Пише: Маја Миљевић Ђајић