Насљедник Мирка Шаровића на челу СДС требало би да буде изабран најкасније до краја јануара сљедеће године, а то ће највјероватније бити неко од начелника општина из редова највеће опозиционе странке у Српској који остварују добре изборне резултате.

Како откривају извори из врха СДС, на прошлонедјељној сједници Предсједништва странке, када су досадашњи лидер СДС и сви чланови тог тијела поднијели оставке због лоших резултата на недавно одржаним општим изборима, није било превише “зле крви”, нити су, иако је можда било очекивано, “пљуштале” међусобне оптужбе за изборни дебакл странке.

Извори откривају да је једини члан Предсједништва СДС, који није присуствовао сједници одржаној у четвртак, био бивши страначки шеф Вукота Говедарица, који је, како наводе, оставку на мјесто члана Предсједништва СДС поднио неколико дана раније.

– Сједница Предсједништва је неочекивано мирно прошла, а договорено је да избори за ново страначко руководство иду по што убрзанијој процедури. Редовни унутарстраначки избори свакако би требало да почну у децембру, а због ове ситуације свима у интересу било би да се нови предсједник СДС изабере до краја јануара сљедеће године. Док то не буде урађено, Главни одбор странке, који би предстојеће суботе требало да се одржи у Бањалуци, одлучиће о томе да ли ће Шаровић обављати функцију предсједника у техничком мандату до избора новог предсједника, или ће руковођење странке бити повјерено неком привременом тијелу – кажу саговорници.

Један од чланова Предсједништва СДС који су у четвртак колективно поднијели оставку, Ђорђе Милићевић, потврдио je да ће Главни одбор 12. новембра највјероватније донијети одлуку о расписивању унутарстраначких избора.

– Избори треба да иду хитно, у наредна два мјесеца – рекао је Милићевић.

Иначе, што се тиче могућих кандидата за новог предсједника СДС, саговорници из врха те партије, који су инсистирали на анонимности, тврде да о томе није било ни ријечи на посљедњој сједници страначког Предсједништва.

– Постоје одређени наговјештаји ко би све могао да уђе у ужи избор за Шаровићевог насљедника, али о томе још нема ништа конкретно. Мање-више је познато да је за ту функцију заинтересован актуелни предсједник Главног одбора СДС, Милан Миличевић, да би вођење СДС радо преузео и досадашњи Шаровићев замјеник, Милан Радовић, да се у страначким кулоарима спекулише да је за мјесто предсједника СДС опасно “загризао” и Дарко Бабаљ.

У неким комбинацијама помињу се и Љубиша Петровић, актуелни градоначелник Бијељине, затим начелник Шамца Ђорђе Милићевић, начелник општине Брод Зоран Видић, начелник Лопара Радо Савић. На крају ће, вјероватно, Шаровићев насљедник бити баш неко од тих људи из врха странке, који остварују изборне успјехе на локалном нивоу – тврде извори.

Према важећем Статуту СДС, кандидат за предсједника странке може бити члан СДС кога предложи најмање пет градских, односно општинских одбора или најмање 50 чланова Скупштине СДС, који страначкој скупштини подносе планирани програм рада. Листу кандидата за предсједника СДС утврђује Изборна комисија.

– За предсједника СДС изабран је кандидат који добије натполовичну већину гласова присутних чланова Скупштине СДС.

Уколико нити један од кандидата није добио потребну већину, поновиће се гласање за два кандидата која су добила највећи број гласова. Кандидат који у другом кругу добије више гласова изабран је за предсједника СДС – наводи се у Статуту СДС.

Пише: Борис Кнежевић