Славија је клуб који ме је, када је у питању овај простор, лансирао. Осећао сам се као да сам рођен овде и нисам се пуно двоумио када сам добијао позиве да се вратим у Лукавицу, рекао је доскорашњи капитен "соколова" Вучина Шћепановић.

Сјајни везиста одлучио је да прекине 23 године дугу играчку каријеру, окрене нови лист те започне ону тренерску. Тренутно ради са дјечацима до 12 година у Школи фудбала Танго, завршава школовање за А лиценцу, али не намјерава ту да стане.

У разговору за "Глас Српске" осврнуо се на богату каријеру и открио нека од својих сјећања.

- Прикључен сам сениорима Бечеја када сам имао 16 година, а онда сам прешао у Сартид из Смедерева, тада стабилног члана Суперлиге Србије. Био сам стандардан првотимац, али је онда дошло до смјене тренера. Дошао је Ратко Достанић који је са собом довео Марка Пантелића из Обилића, те Дејана Живковића из Партизана, речено ми је да нећу имати минутажу као у претходној сезони и одлучио сам да променим средину - присјећа се Шћепановић.

Прелазак у Славију десио се случајно, али је касније у великој мјерио одредио његов живот.

- На наговор Дејана Ранковића, који је тада био на позајмици у Славији, одлучио сам да дођем међу "соколове" и ту сам, ето, и остао. Одиграо сам у "плаво-бијелом" дресу више од 200 утакмица и постигао доста погодака. Немам, нажалост, евиденцију наступа, али ћу сада, када имам мало више времена, да је комплетирам. Знам само да сам већ прве сезоне постигао 17 погодака што ме је одвело у Украјину, у екипу Кривбас - каже Шћепановић.

Након сезоне у Украјини сјајни играч средине терена играо је за Македонију ГП, а 2007. године услиједио је нови повратак међу "соколове" чијем се дресу враћао без обзира гдје је након тога играо.

- Славија је клуб који ме је лансирао и нисам имао разлога да се не вратим кад год су ме звали. Са "соколовима" сам учествовао у свим успесима, освајању Купа БиХ 2009. и елиминацији данског Алборга из Европе. Уз то, четири године сам играо у Зрињском и освојио две титуле, да би са Сарајевом још два пута играо Европу - присјетио се Шћепановић.

Иако је током дуге каријере имао прилику да игра са много квалитетних фудбалера, двојица се посебно издвајају.

- То су без премца Сретко Вуксановић, много познатији као "доктор", са којим сам дијелио свлачионицу Славије, те искусни Горан Богдановић, саиграч из Сартида. Било је још добрих играча, изузетно квалитетних, али њих двојица су за мене топ класа. Имао сам од њих и шта да научим и не стидим се да кажем да сам понешто покупио и од једног и од другог. Што се тиче противника, у сваком клубу је било квалитетних фудбалера и требало би много да побројим све оне са којима сам имао проблема на терену - рекао је Шћепановић.

Иако је званично "окачио копачке о клин", не намјерава да оде из фудбала, па се опредијелио за тренерску каријеру.

- Крајем јуна ћу завршити школовање за А лиценцу, а након тога желим да добијем и ону профи. Тренутно сам тренер у ШФ Танго где радим са децом до 12 година. Већ имам одређене контакте и до краја јуна ће бити познато где бих могао да започнем озбиљну тренерску каријеру. Амбиције и вољу имам и верујем да ће на крају све бити у реду - закључио је Шћепановић.

Португалија и Француска

Као и сви љубитељи фудбала и Вучина Шћепановић са нестрпљењем очекује почетак Европског првенства.

- Неки критикују што играју 24 репрезентације, неки што се игра у 11 земаља, мада ја мислим да је у питању популаризација фудбала. Најважније да се уопште одигра након ове пандемије короне, али и да се публика врати на трибине. Што се тиче фаворита, за мене су то Португалија и Француска. Мада, Немци се не смеју отписати, а увек су могућа и изненађења. По мени, Белгијанци би могли да буду једно од њих - открио је Шћепановић своја размишљања.