Европа мора да смањи употребу антибиотика због растуће пријетње отпорности на лијекове, упозоравају здравствени радници.

Антимикробна резистенција развија се када бактерије и вируси постану отпорни на постојеће лијекове, чинећи инфекције смртоноснијима.

Прекомјерна употреба антибиотика убрзава овај опасан процес, који већ сада узрокује више од 35.000 смрти годишње широм ЕУ, Исланда, Лихтенштајна и Норвешке.

Савјет ЕУ је још 2023. године позвао чланице да смање употребу антибиотика, а Европски центар за превенцију и контролу болести упозорио је у новембру да блок није испунио задате циљеве.

Подаци за 2024. годину показују да су становници ЕУ у просјеку узимали 20,3 дневне дозе антибиотика на 1000 становника, што је два одсто више у односу на ниво прије пандемије 2019. године и далеко изнад циља од 15,9 доза до 2030. године.

Потрошња антибиотика драстично се разликује од државе до државе, а подаци за 2024. показују да се распон кретао од само 9,8 дневних доза у Холандији до чак 29,9 у Грчкој.

Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести, од 2020. године потрошња антибиотика порасла је у Аустрији, Белгији, Хрватској, Естонији, Финској, Француској, Исланду, Летонији, Литванији, Луксембургу, Холандији, Норвешкој, Португалу, Словенији и Шпанији.

- Слаб напредак према циљевима ЕУ о антимикробној потрошњи наглашава потребу за јачањем напора у рјешавању непотребне и непримјерене антимикробне употребе на свим нивоима здравствене заштите - наводи се у извјештају Центра.

Из Европског центра указују да би земље требале ажурирати дијагностичке праксе и предузети више корака за превенцију и контролу инфекција.

Борбу против антимикробне резистенције додатно отежавају ризик од прекограничног ширења отпорних патогена, те старење европског становништва, због чега је све више људи подложно инфекцијама.