Сезона сакупљања гљива на обронцима Романије и Палежа почела је ове године нешто раније због честих киша и влаге у шумама, па се мјештанима планинских села на подручју општине Соколац, кажу берачи, пружила прилика да додатно зараде и до неколико хиљада КМ.

Ранка Рајић /60/ више од двадесет година бере гљиве у родном селу Калаузовићи, након што је због ратних дешавања напустила Сарајево, у коме је живјела.

Она прича Срни да се у селима Калаузовићи и Баре сакупљањем гљива баве готово сви мјештани, посебно у јесењој сезони.

Рајићева напомиње да у јесењој сезони, када стижу вргањи, лисичарке и млијечнице, берачи у вишечланим породицама могу да зараде и по неколико хиљада КМ ако роде гљиве доброг квалитета.

Ове године, истиче, берачи се нису могли похвалити родом у прољећној сезони, али се надају доброј јесењој.

-Када је вргањ лошег квалитета његова цијена падне и до пет КМ по килограму, а кад је најбољи откупљивачи нам плаћају и до 14 КМ по килограму, док је сада лисичарка нешто лошија, па је са девет КМ пала на око четири- каже Рајићева.

Момчило Делипара /51/, један од сакупљача гљива из Калузовића, истиче да се у његовом селу беру вргањ, лисичарка, јежевка, те повремено црна труба и рујница, коју купци траже само у недостатку других.

Према његовим ријечима, најбоље је плаћен суви смрчак, који се бере у прољеће, а раније је достизао цијену и више од 300 КМ по килограму, те подсјећа да се добра зарада у прољеће може остварити и од веома тражене редуше-ђурђевке.

Он наводи да је цијена сувог смрчка на свјетском тржишту посљедних година опала на 180 до 200 КМ због њиховог узгајања на плантажама у Кини, док су раније у продаји ове гљиве земље Балкана држале примат.

Делипара је нагласио да је прошле године цијена вргања била 14 КМ по килограму и да је једна вишечлана породица могла да набере и око 15 килограма за дан.

Нажалост, каже, сезона сакупљања гљива углавном траје двадесетак дана, тако да је зарада повремена и несигурна, али у сваком случају је добродошла.

Дара Калајџић Рундић из Кнежине тврди да више врста гљива има на обронцима планине Палеж, те на подручју Мангурића, Доњих Бабина и према Пјеновцу у општини Хан Пијесак, док се у шумама око сусједног села Врапци у прољећној сезони највише налази смрчак.

Она истиче да цијену гљива, као и других шумских плодова и љекобиља диктира потражња на тржишту, квалитет, али и понуда берача, тако да цијена варира.

Рундићева тврди да вишечлана породица може зарадити и до 4.000 КМ у вријеме добре бербе вргања или смрчка.

-Сакупљање гљива и шетња кроз шуму препороди душу у човјеку и добро је да што више људи уђе у овај посао, који, уз задовољство, доноси и корист за породицу- поручује Рундићева.

У њеној кухињи, каже, углавном су заступљена јела са гљивама, па само вишак понуди откупљивачу, увјерена да су печурке право благо како за побољшање укуса јела тако и за здравље људи.

-Нема цијене која може надокнадити укус сунчанице, вргања и редуше- увјерена је Рундићева.

Сезона сакупљања гљива је већ почела и берачи се надају да ће, као и до сада, соколачко предузеће "Биље и љекобиље" редовно откупљивати гљиве и омогућити им додатне приходе у кућном буџету, што је посебно неопходно у вријеме пандемије, која је пореметила економске токове у цијелом свијету.