Српска православна црква и вјерници прослављају данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа – Божић.

У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво – бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток. 

Службама бденија и налагањем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља, чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе.