Српкиња добила медицинског Оскара, па открила: Овако се побjеђује постпорођајна депресија

01.04.2025. 14:14
0
ИЗВОР: sputnikportal.rs

Није срамота бити депресивaн после порођаја, те жене нису размажене, потребна им је помоћ. Потребно је препознати стање које може довести и до најгорег, по маму и по бебу, упутити их на лечење. Надам се да ће мој научни рад и ова награда допринети да Србија добије Национални водич за бављење физичком активношћу у трудноћи. То је најбоља превенција.

Ово за Спутњик каже др Марија Ровчанин, научни сарадник и специјалиста гинекологије и акушерства у Клиници „Народни фронт“ - добитница медицинског Оскара.

„Жене ме често питају, да ли смем да се бавим спортом, колико, шта смем да радим, где да идем, те информације су потребне. Потребно је да се подигне свест о томе колико физичка активност смањује ризик од постпорођајне депресије“.

Млада др Ровчанин овом темом бавила се у оквиру своје докторске дисертације, рад "Утицај бављења физичком активношћу на појаву постпорођајне депресије" објављен је у еминентном часопису "Депресија и анксиозност" (Depression and Anxiety), а затим је добила једну од најпрестижнијих награда у области медицине, такозваног медицинског Оскара - International Medis Awards for Medical Research.

Међународна стручна комисија већ једанаест година награђује највећа истраживачка достигнућа љекара и фармацеута из држава средње и источне Европе. Између 250 научних радова, њен је ушао у финале. Медицинског Оскара добиле су још двије колегинице из Србије.

Награда за науку у Србији

- Награду нисам доживела лично. Ја радим у здравственом систему, ово је допринос том систему, али и његова заслуга. Не можемо да се бавимо науком, ако не радимо у здравству. Ово је и допринос Клинике науци Србије - каже скромна лауреаткиња, родом из Смедерева.

У ГАК „Народни фронт“ ради од 2019. године, љекар специјалиста је посљедњих годину дана, а прије тога је и докторирала. Пише и рецензира научне радове, а упоредо са свим тим професионалним радом, има пуно посла и код куће, она је и супруга и мама двије дјевојчице. Зна кроз шта пролазе њене пацијенткиње.

Изабрала је гинекологију, јер је то грана медицине гдје, како каже, почиње живот:

„Највећа је част и стручна сатисфакција када видиш осмех на лицу пацијента, родитеља, присутан си током тог најемотивнијег искуства у њиховим животима, подршка си током целог путовања кроз трудноћу и период након ње. Наравно, постоји и тужна страна, као у свим гранама медицине, где су емпатија, савет и разумевање, ветар у леђа, као и медицинска помоћ, основно што лекар може да пружи“.

Србија нема званичну статистику

Готово се подразумијева да су жене пресрећне када на свијет донесу нови живот, али није увијек тако. Србија нема званичну статистику о томе колико жена у просјеку пати од постпорођајне дерпесије, стања које може бити толико тешко, да мама потпуно занемари бебу или да изврши самоубиство.

У САД свака седма жена има постпорођајну депресију, у Шпанији 9 одсто њих, у Грчкој 12, а у Мађарској чак 16 одсто.

„У мојој награђеној студији је 10,5 одсто породиља за које можемо да кажемо да има сиптоме постпорођајне депресије. Током писања доктората пронашла сам још неке студије спроведене код нас, тај број се креће до чак 21 проценат. Сваке године је потребно да се обнављају подаци, да се ради у више центара у земљи, да би смо имали податке који се могу користити на државном нивоу и да се, наравно могу направити препоруке, како да се то стање превенира“.

Размишљање о самоубиству

Да би дошла до ових података др Ровчанин анкетирала је 150, породиља, а 105 жена је ушло у финално истраживање, одговарале су на питања из Единбуршке постнаталне скале депресије, која се односе на присуство депресивне симптоматологије у посљедњих седам дана. Она открива да ли постоји ризик за појаву симптома постпорођајне депресије и аларм је да се породиље упуте на лијечење.

"Наишла сам на две пацијенткиње које су имале суицидалне идеје, а током интервјуа уопште нису одавале утисак пацијента који је размишљао о самоубиству. Проширила сам разговор, понудила различите видове помоћи коју могу добити ако се јаве Дому здравља. Постоји и Кабинет за репродуктивну и перинаталну психијатрију у Институту за ментално здравље. Већ неколико година ту раде обучени стручњаци“.

Своје пацијенткиње упутила је код неуропсихијатра, каже да нема већег задовољства него када некоме помогнеш да изађе из кризе. Зато је љекар.

Како препознати симптоме

Докторка додаје да у раду на клиници може да препозна симптоме постпорођајне депресије и то по говору тијела. Жене су песимистичне, меланхоличне. На питање, како се осјећају, кажу празно, тужно.

„Имају стални осећај кривице да нису нешто урадиле како треба, брину да је беба стално гладна, у току ноћи скачу кад чују бебин плач. Док са њима разговарам примећујем да је говор тих, спор, нејасан, а фразе указују на апатију, равнодушност“.

Спас је у редовном вјежбању

Раније студије су показале да је јако важно бити физички активан у трудноћи, а то је потврдио и научни рад др Ровчанин. Показује и да се физички активне жене, посебно старије које брину о кући и дјеци, лакше и порађају. Главно је питање, колико активности им је потребно:

„Ако труднице вежбају у посебном програму намењеном њима, то мора бити умерена активност, важно је да може мирно да говори. Да се превише не оптерети, ако није велика потрошња кисеоничне резерве и замор мишића, она може лагано, мирно да прича, без да се замара. То је умерена активност“.

И рад по кући је физичка активност

Кад је ријеч о активностима које се спроводе код куће, чишћењу стана, усисавању, пеглању, одласку у набавку, шетњи, то се такође сматра физичком активношћу:

"Било који покрет тела, активација мишића, представља физичку активност. Препоручена на нивоу недеље је 150 минута које треба распоредити, током пет дана по пола сата. Старије жене имају више активности, имају каријере, многе и свој фирме, морају да раде. Имају децу, морају њима да се баве, много више енергије им је потребно да испуне све захтеве, пре свега у домаћинству“.

Лауретакиња додаје да су све то пожељне активности које се могу спроводити у трудноћи, ако жена нема времена за вјежбање. Физичка активност значајно умањује могућност депресије када дође беба.

Важна је и татина подршка

Још је један јако битан фактор који помаже у спречавању постпорођајне депресије, партнер:

 

„Кроз целу трудноћу партнер треба да буде активан, присутан, да буде продршка, да се интересује за проблеме, тегобе које жена наводи, било да су то грчеви или болови у доњим леђима. То је заједничко путовање, каже млада научница и додаје да заслуга за престижну награду коју је добила припада и њеном супругу који јој је апсолутна подршка у свему."

Коментари 0
Најчитаније
  • Борбе у Подрињу - Зворник, Шековићи 1992.
    18h 21m
    8
  • Бабаљ има питање за Владу: Шта значи члан 8. Закона о платама у МУП Републике Српске?
    8h 40m
    1
  • Општина Источно Ново Сарајево: У априлу низ активности помоћи грађанима
    15h 24m
    0
  • Прекнута сједница Дома народа, Бошњаци изашли из сале
    10h 51m
    6
  • Изгласана смјена српских замјеника министара у Савјету министара
    14h 28m
    1