Српска православна црква прославља данас Светог преподобног Сисоја Великог, који је у српском народу изузетно поштован и цијењен као заштитник дјеце и брзи помоћник у свакој тузи и невољи.

У народу је уврежено вјеровање да на овај дан треба обавезно запалити свијећу овом свецу како би вам "кренуло у животу".

Ако на данашњи дан пада киша, обавезно треба пустити дјецу да истрче напоље и добро покисну! У неким крајевима наше земље и до данас је сачувано вјеровање да је то вода коју Свети Сисоје са неба шаље на њих и да ће тако најбоље и најздравије порасти.

Старији кажу да је Свети Сисоје највећи прогонитељ свих ђавола који нападају дјецу. Због тога се вјерује да данас дјеца могу остати напољу и ноћу, јер сви демони бјеже и крију се.

Дио моштију Светог Сисоја налази се у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини.

Тачан податак када је Сисоје дошао у Србију не постоји. Дефинитивно се зна да је Сисоје до 1391. године био игуман у Хиландару, што се утврђује у документима која свједоче о помирењу Српске цркве и Цариградске патријаршије.

Приликом надирања Турака, многи монаси су бјежали из јужних предјела, а спас и заштиту тражили код кнеза Лазара.

Тадашњи кнез их је примао и распоређивао по већ постојећим манастирима или им подизао нове. Сисоје, који је припадао групи исихиста /Синајити/ одужио се кнезу тако што је умногоме, заједно са осталим монасима, утицао на српску побожност.