Буду ли усвојене предвиђене измјене Кривичног законика Републике Српске, сви грађани ће, дословно, морати да пазе на сваку изговорену ријеч и поступак, јер ће им упротивном бити запријећене драконске казне.

То у пракси значи да би вас један неопрезан потез према некоме могао коштати и по неколико десетина хиљада КМ, па и више, а ако тај износ не можете да у утврђеним роковима платите, суд вам може одредити принудну наплату, а сљедећа могућа мјера је и затвор, на начин да за сваких неплаћених 50 марака дуга идете по дан на робију, односно за 100 КМ, ако то буде усвојено у новим измјенама.

Да будемо прецизнији, све недоумице је отклонио професор кривичног права Милош Бабић, који признаје да се ове измјене не односе само на новинаре.

- У задње вријеме слушам неразумијевање у смислу да се тврди да се ова кривична дјела односе само на новинаре, да се могу вршити у јавном простору, путем медија. Није тачно, ова кривична дјела се могу вршити и у кафанама - рекао је Бабић.

И у праву је, измјенама закона ће бити третирани и грађани, што показује и детаљна анализа коју су "Независне новине" урадиле са правним стручњацима.

Рецимо, у Кривични законик уводи се члан који третира увреду. У предвиђеним измјенама се наводи да, ко увриједи другога, биће кажњен од 5.000 КМ до 20.000 КМ, а ако је увреда постала приступачна већем броју лица, казна је од 10.000 КМ до 50.000 КМ.

Дакле, уколико било гдје некоме кажете или напишете оно што о њему мислите, а да то њега увриједи, отворена је могућност да ће суд одлучивати о томе јесте ли криви.

Друго, у Кривични законик Влада Српске намјерава уврстити и клевету. Ту се наводи да ко о другом износи или проноси нешто неистинито што може шкодити његовој части или угледу, знајући да је то што износи или проноси неистина, казниће се новчаном казном од 8.000 КМ до 30.000 КМ, с тим што казна може достићи и до 100.000 КМ.

Поставља се питање - како судија, који ће о тужби одлучивати, може утврдити шта је оптужени знао или није знао о некоме, јер то у овом нацрту уопште није прецизирано.

Или, узмимо један примјер. Рецимо, суд у Бањалуци осуди нарко-дилера на три године робије. То прочита нека Јелена и након пет година, напише на Фејсбуку да је он дилер који је осуђен на три године робије. Мора ли Јелена знати да је оптуженом у међувремену суд на вишој инстанци казну смањио за пола године?

Треће, у закон улази и члан "Изношење личних и породичних прилика", са казнама које достижу и до 120.000 КМ. То се односи на оног "Ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу". Како то схватити него да не смијете лопову рећи да је лопов, а насилнику да је насилник?

Нејасан је, притом, и став који гласи "истинитост или неистинитост оног што се износи или проноси из личног или породичног живота неког лица не може се доказивати, осим у случајевима из члана 208д. овог законика", а у том члану се наводи:

- Нема кривичног дјела из чл. 208а. до 208в. (увреда, клевета, изношење личних и породичних прилика) овог законика ако се ради о увредљивом изражавању или изношењу нечег неистинитог у научном, стручном, књижевном или умјетничком дјелу, у вршењу дужности прописане законом, новинарског позива, политичке или друге јавне или друштвене дјелатности или одбрани неког права, ако из начина изражавања или из других околности произлази да то није учињено у намјери омаловажавања, или ако лице докаже истинитост свог тврђења, или да је имало основаног разлога да повјерује у истинитост онога што је износило или проносило".

У мору питања, поставља се и оно које гласи како ће, примјера ради, суд утврђивати да ли је неко нешто учинио у намјери омаловажавања?

И на крају, ако ћемо децидно тумачити спорне чланове, могли бисте у затвор ако, рецимо, на Фацебооку објавите фотографију политичара којег сте усликали како ради нешто друштвено или законски неприхватљиво.

- Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, видео-запис, филм или фонограм личног карактера, без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији, видео-запису или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи, а такво објављивање или приказивање је имало или могло да има штетне посљедице по лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или казном затвора до двије године - наводи се у Нацрту.

Као врх леденог бријега, намеће се још један огроман проблем. Шта ако се, рецимо, заиста нађете у својству оптуженог, па након пет година будете ослобођени, али, прије тога не добијете посао на који сте конкурисали јер је један од услова био да се против вас не води кривични поступак?

Пише: Драган Сладојевић