Резолуција о Сребреници, чије усвајање бошњачки дио мисије Босне и Херцеговине с амбасадором Златком Лагумџијом на челу жели да прогура у Генералној скупштини Уједињених нација заказаној за 27. април, предвиђа да 11. јул постане „међународни дан сјећања на геноцид“ и захтјева да се кроз образовни систем на овај начин говори о злочину.

У тексту у који су Новости имале увид, и за који превасходно лобира Њемачка, тражи се од свих земаља да развијају програме о Сребреници, као и да осуде свако „величање лица која су осуђена за ратне злочине против човЈечности и геноцид у Сребреници“.

Кључне тачке документа, њих седам, поред тога да се 11. јул одреди за тзв. Међународни дан промишљања и сЈећања на геноцид у Сребреници, те да се тај датум обиљежава у свим државама сваке године, налажу и да се без резерве осуђује свако негирање истог.

Даље, позивају се све државе чланице Уједињених нација да очувају утврђене чињенице кроз своје образовне системе развијањем одговарајућих програма. Такође, осуђује се безрезервно дјеловање које глорификује лица која су осуђена за ратне злочине против човјечности и геноцид у Сребреници.

Уз то се наглашава важност окончања процеса проналажења и идентификовања преосталих жртава геноцида у Сребреници и обезбјеђивање достојанствене сахране. Уједно се тражи од генералног секретара да оснује програм за информисање под називом „геноцид у Сребреници и УН“.

По недавним ријечима предсједника Србије Александра Вучића, циљ документа је демонтажа Републике Српске, на основу става да се ради о политичкој творевини заснованој на геноциду, као и захтјев Београду за исплату ратне одштете.

Подсјетимо, израелски историчар Гидеон Грајф је спровео међународну истрагу о броју жртава у сребреничкој регији на позив Републике Српске. У извјештају 2021. утврђено је да није било више од 3.714 страдалих, као и то да се није радило о геноциду јер то, по дефиницији историчара Рафаела Лемкина уведеној 1945, подразумијева намјеру једне групе да потпуно уништи други народ.

- Срби никада нису имали такав план, ни у Сребреници, нити на било ком другом мјесту - изјавио је Грајф.

За усвајање поменуте резолуције у парламенту Уједињених нација потребна је проста већина. Иако она неће имати значај као да ју је усвојио Савјет безбједности УН, имаће политичку и моралну тежину.

Иначе, у СБ УН је 2015. године вођена полемика око резолуције о Сребреници коју је поднијела Велика Британија, али је захваљујући вету тадашњег амбасадора Русије Виталија Чуркина резолуција оборена.